Главна прича може бити пропраћена додатним напоменама, које се обично пишу у загради. (Ево, овако). И онда те напомене могу (а и не морају) да се прочитају. Могу се, чак, сматрати и сувишним јер је суштина (ваљда) у главном тексту. Те додатне напомене у стилистици имају своје име. Ради се о стилској фигури парентеза. У драмским текстовима постоји термин дидаскалије или ремарке. То су својеврсна упутства. И својеврсне додатне напомене. Путописна проза нема дидаскалије и не обилује парентезама. Све до путописа о Галичици. То је путопис (управо у настајању) који се сав састоји од додатних напомена. И те додатне напомене чине суштину приче. То значи да није битан главни текст (или бар није само он битан) већ и све оно што је написано у загради (заградама).
Како кренути на Галичицу? Са Планинарским друштвом „Преслап“ из Ниша (Некако се подразумевало да кренем са друштвом са којим увек планинарим). План је био скоро па савршен. (Како обично и изгледају сви планови у најави). Сатница.(02.00 – полазак са паркинга код тржног центра „Рода“. 10.00 – долазак у Охрид. Слободне активности…) Посета Охриду (Самуилова тврђава, амфитеатар из хеленистичког периода, црква Свете Софије, црква Богородице Перивплете) Смештај. (Хотел „Интернационал“ близу шеталишта и старог града и градске плаже). И након заграде још једна која објашњава претходну (Близу је релативан појам и до хотела смо прешли све постојеће кружне токове у Охриду). Потребна опрема за излазак на врх Магаро (камашне, качкет, сунчане наочаре, планинарски штапови, тања јакна за сваки случај) Опис стазе. (Крећемо се класичном најпознатијом стазом која се савладава за три сата).
Пише Весна Тодоров
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању