Поводом Светског дана запаљенских болести црева, 19. маја, представљена је књига „Инфламаторне блести црева у 12 лекција“ аутора аss. др Срђана Марковића и проф. др Петра Сворцана, који имају велико искуство у раду на Одељењу гастроентерологије и хепатологије у КБЦ „Звездара“ где се збрињавају оболели од лакших до најтежих форми болести из целе Србије и региона.
Том приликом, др Марковић је рекао да је монографија настала из потребе да се сва искуства мултидисциплинарног приступа обједине како би колеге, на једном месту, имале све што је потребно а што је настало на основу вишедеценијског рада са пацијентима који болују од Кронове болести у улцерозног колитиса.
Професор Сворцан је истакао да је поред значаја едукације самих лекара важно и да се пацијенти едукују, јер квалитет живота оболелих не мора бити трајно нарушен том дијагнозом.
О раду на књизи и о болести која погађа и младе и старије, а чији узрок и даље није познат, разговарали смо са др Марковићем. Питали смо га да ли од инфламаторне болести црева (у пракси се користи скраћеница IBD од енглеског Inflammatory Bowel Disease), које су до недавно спадале у групу ретких болести, сада болује више пацијената?
– Процењује се да у свету, са запаљенским болестима црева, живи десет милиона људи. У Србији има преко 10.000 пацијената са улцерозним колитисом. Највише оболелих има у северној Европи, а учесталост инфламаторних болести црева се повећала у западном свету у другој половини 20. века. Становници у урбаним подручјима могу имати инфламаторне болести црева чешће него они у руралним, а сматра се да више социоекономске класе чешће обољевају од нижих. На разлику вероватно утиче приступ здравственој заштити, иако генетски фактори и фактори животне средине, такође, могу играти важну улогу.
Који би још могао бити узрок повећања броја оболелих?
– У основи обе болести лежи упални процес на нивоу дигестивног тракта. У случају улцерозног колитиса упални процес је на нивоу дебелог црева, док код Кронове болести упала може бити било где у дигестивном тракту. Није утврђен тачан покретач упалног процеса, али би узрок повећања броја оболелих требало тражити у начину исхране, факторима средине и у самом дигестивном тракту, микробиоти (бактеријама које се нормално налазе у цревима), али и генетском коду пацијената.
Колико је значајан тај савремен начин живота и исхрана, а колико утиче генетско наслеђе, и да ли од инфламаторне болести црева више болује женска полулација?
– Брза храна и савремен начин живота је свакако повезан са стресом, што све лоше утиче на ток и понашање IBD, али и на црева здравих особа. Деца оболелих родитеља имају и до 15 одсто већи ризик да добију инфламаторну болест црева, тако да постоји генетска основа ових обољења, мада није пронађен тачан ген који условаљава појаву ових болести. У пракси имамо сличан број оболелих и међу мушкарцима и међу женама. Генерално, аутоимуне болести су чешће у женској популацији, тако статистички подаци указују да више жена оболи од Кронове болести, а у неким студијама су мушкарци чешће обољевали од улцерозниг колитиса. У детињству мушка деца чешће обољевају.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању