Еквадор потреса нови талас насиља, а председник Данијел Нобоа покренуо је војну акцију против банди након што су криминалне групе заробиле више од сто тридесет чувара и другог затворског особља, а наоружани екстремисти драматично прекинули телевизијску емисију која се емитовала уживо.. Криза наглашава изазове који предстоје за Нобоу, који је преузео власт у новембру након што је током предизборне кампање обећао да ће обуздати насиље и нарко – банде.
Безбедност у Еквадору се погоршала од пандемије коронавируса. Број насилних смрти порастао је на 8 хиљада 2023, саопштила је Влада, што је скоро дупло више од броја убистава у 2022. године. Насиље је прешло у политичку арену прошле године када је убијен антикорупцијски председнички кандидат, новинар и бивши посланик Фернандо Виљависенси. Влада за ситуацију криви све већу моћ банди које тргују кокаином и које су дестабилизовале не само Еквадор и већ и његове Политичка криза је почела још у мају 2023. као резултат суђења за опозив бившег председника Гиљерма Ласа. Он је у ру ситуацију дошао због корупције коју је починио током две године председничког мандата. Истрага о опозиву почела је у Народној скупштини 9. маја и трајала је до 17. маја када је Ласо распустио парламент уставном одредбом познатом као „међусобна смрт“.
У еквадорској политици, „међусобна смрт” је назив који се обично даје механизму који управља опозивом председника Еквадора и распуштањем Националне скупштине предвиђено члановима Устава из 2008. године. Члан 148. даје председнику овлашћење да распусти Народну скупштину, али само по цену да се бирачком телу да могућност да изгласа новог председника. Механизам захтева да се након распуштања одрже ванредни избори, на којима се бирају нови председник, потпредседник и нова Народна скупштина. Кандидати који су изабрани, и за извршну и законодавну власт, ту функцију обављају док не истекне актуелни председнички и мандат посланика. Потом се одржавају редовни избори за пуне четири године мандата, у складу са уобичајеним изборним календаром.
Одредба „међусобне смрти” уведена је као средство за избегавање дуготрајних периода политичке парализе који су карактерисали Еквадор. Названа је и плебисцитом о мандату председника, описана је као „начин да се уравнотежи једна грана власти против друге“.
У контексту крхких демократских институција, Еквадор је доживео нагли пораст насиља и активности организованог криминала, што је стопу убистава подигло на ниво без преседана. Дугогодишњи, нерешени структурни проблеми, укључујући ограничено уживање социјалних права, довели су до сталних протеста и навели све већи број миграната и тражилаца азила да напусте Еквадор и крену ка Перуу и Колумбији, који су прогласили ванредно стање на својим границама са Еквадором. За само неколико дана, 48.000 Еквадораца прешло је џунглу на граници са Колумбији. На то их терају не само насиље и општа несигурност, већ и незапосленост, ниски приходи.
Пише Никола Тодорић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању