Нема промена после регионалних избора на Тајвану у вези са „основном чињеницом“: постоји само једна Кина, а Тајван је део ње. То је порука министра спољних послова Народне Републике Кине Ванг Јиа међународној заједници.
Министар Ванг је рекао да резултат избора „неће променити превладавајући консензус“ светске заједнице да је потребно придржавати се принципа „једне Кине“. Ванг је у 24-рочланом Политбироу Централног комитета Комунистичке партије Кине (КПК) задужен за спољну политику државе. Био је директор Канцеларије државног савета (владе) за питања Тајвана од 2008. до 2013.
Као што се и очекивало, Вилијем Лаи Ћинг-те из владајуће Демократске напредне странке (ДНС) биће следећи челник режима на острву Тајвану, који у Пекингу сматрају побуњеном и одцепљеном покрајином. Но, ДНС је изгубила контролу над законодавним телом Јуаном у корист опозиције.
Светски медији пишу како се очекује да ће избор Лаија, досадашњег потпредседника власти на острву, повећати тензије на обе стране Тајванског теснаца и геополитичку борбу између Пекинга и Вашингтона. Званични Пекинг је више пута називао Лаија „проблематичним“ због његовог залагања за независност Тајвана.
Током предизборне кампање, Лаи је изјавио да“нема потребе за проглашењем независности, јер је Тајван већ независна суверена држава – његово име је Република Кина – Тајван“. У Пекинга престављају Лаија као „тврдоглавог борца за независност Тајвана“ који ће на власти наставити да гура сепаратистичке идеје.
Општи избори на Тајвану, у суботу 13. јануара нагласили су важност стратешке локације острва, водеће светске индустрије чипова и других геополитичких фактора. Преко 19,3 милиона бирача на територији величине Холандије су одлучивали не само односе у наредне четири године са НР Кином одвојеном 180 километара широким Тајванским мореузом, већ и геополитику у азијско-пацифичком региону и америчко-кинеске односе.
„Поновно уједињење“ Кине са Тајваном део је циља „национални препород“ који је поставио председник Си Ђинпинг. Пекинг на питање Тајвана гледа као на црвену линију коју стране државе не смеју прелазити или се не могу мешати. НР Кина жели мирно уједињење Тајвана са матицом, али не искључује ни употребу силе, нити наводи рокове.
Вашингтон, опет, сматра Тајван бастионом западне демократије и стратешким мостобраном за мир у Азијско-пацифичку региону. Но, САД, као и још 180 других држава, не сматрају Тајван независном државом.
Глобални консензус јесте да је Тајван једно од жаришта на свету, уз рат у Украјини и израелску инвазију на палестинску Газу. Отуда се резултати последњих избора на Тајвану сматрају важним.
ДНС је постала прва странка која је три пута заредом победила откако су на Тајвану 1996. уведени директни председнички избори. Но, победу је засенила чињеница да је изгубила контролу над Јуаном, што би могло да Лаија стави на велика искушења. Водећа у Јуану је једна од најстаријих кинеских политичких партија Куоминтанг, док је Тајванска народна партија (ТДП) формирана тек 2019, освојила више од 26 одсто гласова што је чини трећом политичком снагом са којом се мора рачунати.
У Пекингу су се спремали и за Лаијеву победу. Отуда је вероватно најбољи исход за НР Кину у датим околностима чињеница да ће Лаи морати да ради са Јуаном под контролом опозиције. Уз то, Лаи је добио само 40,1 одсто гласова, други најслабији резултат свих досадашњих оваквих надметања на Тајвану.
Тајвански гласачи су можда изневерили очекивања у Пекингу бирајући Лаија, али су ставили нови парламент под контролу опозиције. Тајванско бирачко тело је показало склоност ка равнотежи снага, а не доминацији ДНС.
Пише Борислав Коркоделовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању