Велика имена америчког филма била су неприметно најављивана унапред, понекад би се дешавало да само три сата раније новинари добију позив да присуствују јавном разговору са „изненадним“ гостом смотре. Вероватно је да због рата и деструкције који су се дешавали у релативној близини Џеде, организатори нису желели да привлаче превише пажње на долазак холивудских звезда и публицитет који то прати. Поједине званице чак нису ни биле пред новинарима, само су дошле на неку премијеру, прошетале црвеним тепихом и дале спорадичне изјаве, док су друге поред јавних интервјуа у сали са публиком имале времена и за специјалне фото-сеансе.
Мохамед ал Турки
Директор фестивала Мохамед ал Турки (37) је познати саудијски филмски продуцент који је у Лондону завршио студије комуникације, медија и продукције и дванаест година боравио и радио у Холивуду финансирајући бројне филмове са познатим глумцима. Када су га прошле године поставили на место првог човека овог фестивала напустио је живот у Холивуду и посветио се саудијској кинематографији. „Када сам почињао каријеру, биоскопи су овде били забрањени и нисам ни помишљао да би неке од мојих филмова могла да види саудијска публика“, каже данас Ал Турки који силан новац улаже у филм, моду, добротворне акције на Блиском истоку и Западу.
Предводник саудијске филмске револуције и „мушкарац године за 2022“ по избору саудијског издања магазина „Харперс Базар“, могао је овако лако да се вине на позицију значајне фигуре у светској кинематографији, јер потиче из супербогате породице. Романтична верзија његових почетака подразумева прићу о родитељима „филмским фанатицима“. Отац шеик Абдулазиз ал Турки је обожавао вестерне и Џона Вејна, а мали Мохамед је отворио мали сервис за издавање пиратских копија холивудских филмова на паркингу школе коју је похађао.
Одувек је, каже, био заљубљен у филм. Треба напоменути да је породица Турки веома блиска са владајућом саудијском династијом, да је једна од најбогатијих у овој земљи, а да Мохамедови отац и стриц поседују две највеће корпорације („Ал Раваби Холдинг“ и „Несма“) које су главни партнери страним бизнисменима који би да улажу у саудијски јавни сектор у области грађевине, нафте и оружја.
Тако је млади Ал Турки на фестивал доводио глумце са којима је већ радио у својству продуцента њихових филмова, био им је домаћин на црвеном тепиху, водио је разговоре пред публиком са некима од њих, а додељивао је и награде. Речју – био је свуда. Зато је, судећи по фотографијама са фестивала и његовој свеприсутности, он дефинитивно био највећа звезда феште на Црвеном мору. Оне друге, имале су своје, мање бројне, блиставе тренутке у Џеди и за то добиле добар хонорар, на овај или онај начин. Издвојили смо најзанимљивије делове неких сусрета које смо имали са њима, што у „Риц-Карлтону“, што у „Вокс биоскопима“ смештеним у „Ред Си“ тржном центру.
Едријен Броди
Најмлађи је добитник Оскара у историји – имао је 26 када му је улога Владислава Шпилмана у драми „Пијаниста“ Романа Поланског донела ту награду. „То ми је била најтежа и најизазовнија улога у каријери за коју чак нисам ни ишао на аудицију јер ме је Полански видео у неком ранијем филму, одвео на пиво у бар и рекао да сам је добио“, испричао је Едријен Броди (50) током једночасовног разговора пред публиком, на позорници једног од „Вокс“ биоскопа.
Било је чудно да је то дружење организовано сутрадан после доделе награда када су многи већ напустили фестивал који је наставио да репризира победничке филмове и премијерно приказује неке нове. Не може да се каже ни да је Броди претерано занимљив саговорник, посебно што су му одговори прилично штури, а понекад и сувише уопштени. Ипак, шарм се не може оспорити овом Њујорчанину, сину фотографа и сликарке, који се присећао како га је мајка усмеравала ка глуми након што није успео да се упише на ликовну академију.
– Увек сам био окренут некаквој уметности – рекао је Броди. – Сећам се како сам деведесетих правио музику од кокица. Увек ми се допадао звук језгра, ондосно кукуруза који скаче по врућој плочи и тако сам једног дана ставио микрофон поред и снимио тај звук. Потом сам га семпловао и додао још неке звучне ефекте. Било је занимљиво.
Едријен је врло брзо постао звезда америчког независног филма, са повременим излетима у велике холивудске спектакле као што је „Кинг Конг“ Питера Џексона. Данас Броди упоредо са глумом, слика, компонује музику, пише сценарија. У Џеду је дошао у пратњи девојке. Дизајнерке Џорџине Чепман (47) која се сликала чак и више од њега. Ипак, њена прошлост није спомињана: Џорџина је две деценије била у браку са озлоглашеним продуцентом Харвијем Вајнстајном, осуђеним за бројна силовања глумица и других жена који је данас иза решетака. Вајнстајн је Едријена и Џорџину и упознао на једној забави коју је организовао у Порторику.
Ендру Гарфилд
Карте за јавни интервју под називом „Разговор са…“ плануле су када је објављено да ће гост бити британски глумац Ендру Гарфилд (40). Сала је била пуна обожавалаца јунака холивудских филмова о Спајдермену. Логично – тај лик из стрипа и филма прославио је Гарфилда који га је играо у три последња филма. Разговор је водио Мохамед ал Турки који се са Гарфилдом, познаје откако је био продуцент филма „99 домова“ у коме је овај глумац играо.
За разлику од Бродија, Гарфилд је био много причљивији, можда и зато што је преко пута њега био стари пријатељ Ал Турки. Сазнали смо да глумац и данас, после толико година у послу, има страх да ради нешто што није његова судбина, нешто у чему не лежи његов таленат (упркос једној номинацији за Оскара):
– Мрзео сам школу и увек сам себе видео као спортисту – искрено је говорио. – Али, био сам слабе грађе за рагби, који сам обожавао. Онда ми је мајка препоручила да се окренем нечем креативном.
То креативно је у почетку значило да снима рекламе за кекс и да живи са цимерима, да са њима дели мале порције готове хране, а да када изађу у град њих четворица пију једно пиво. То се променило када је добио једну од главних улога у ратној драми Роберта Редфорда „Лавови за јагњад“. Усхићење у дворани је било на врхунцу када је почео да говори о „Спајдермену“:
– Волим га од своје треће године када сам први пут обукао његов костим за Ноћ вештица. Када сам много година касније добио улогу Спајдермена морао сам да будем шланг. Ишао сам у теретану, јео супе и бобичасто воће, тренирао паркур и јогу и помагао око сценарија.
Хали Бери
Позната глумица и добитница Оскара Хали Бери је на дугом лету до Саудијске Арабије имала много времена за размишљање, између осталог и о томе коју тему би волела да режира на филму: “У суштини, биће то љубавна прича, али са елементима натприродног, са путовањем кроз време“. То би било други пут да режира филм. Њен првенац „У модрицама“ није био искуство за лепо памћење, како нам је Хали испричала током фестивала.
– Све око настанка тог филма био је пакао – искрена је Хали. – Највише зато што сам жена, и зато што сам црна жена. Ствари које сам због тога прошла неописиве су. Да сам била бели мушкарац или чак црни мушкарац, све би ишло много лакше. Чудо је да сам успела да га снимим па још и Нетфликс да га откупи.
У Арабију Хали није дошла само због фестивала како нам је открила, већ и да би пронашла локације за снимање филма „Мод против Мод“ који треба да снима са Анџелином Џоли. Биће то акциона комедија у којој су њих две продуценти и играју главне улоге. Снимаће га на местима која никада раније нису била приказана на филму. У ту сврху је посетила и стари део Џеде, познати Ал Балад.
– Наше упознавање није у почетку било баш глатко – изненадила нас је глумица. – Нећу сад да откривам детаље, занимљиво је било и чувам то за касније, само могу да кажем да је то цементирало наше пријатељство које се не заснива само на приче о нашим бившим мужевима и разводима.
Пише Срђан Јокановић
Фотографије Гети Имиџис