PROŠLOST NAM SE VRAĆA (1)
Junake ponižavamo, nedostojne slavimo

„Rat je najgore ljudsko dostignuće“, rekao je Prvoslav Plavšić, psiholog i unuk jednog od dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu. Povodom jednog veka od ovog, prvog globalnog sukoba naroda, kulturolog Dimitrije Vujadinović napisao je četiri knjige o temama za koje smatra da su bile ključne u vreme i posle rata. To su: „Hleb u Velikom ratu“, „Srpkinja, heroina Velikog rata“ i „Deca u Velikom ratu“ (koautor sa dr Vidojem Golubovićem) i ova najnovija, upravo objavljena: „Zaboravljeni heroji Prvog svetskog rata“.

– Za mene je ceo srpski narod bio heroj, od vojnika i oficira na frontu, preko lekara i bolničarki, do že­na, devojaka, staraca i dece koji su ostali kod kuće i trpeli nečuveni teror okupatora – objašnjava Vujadinović. – Mnogi od njih nisu dočekali kraj rata. Ubrzo posle završetka borbi i stvaranja Kraljevine SHS poka­zalo se da u toj zajedničkoj državi srpske žrtve i odricanje od sopstvene državnosti nisu postavljeni i cenjeni kao vrednost koja se poštuje.

Tako se desio zaborav.

– Ja nisam istoričar, a temelj mojih istraživanja, već duži niz godina, jeste kultura pamćenja koja gleda unapred. Knjige su moj skromni doprinos nezaboravu na naše pretke, na njihove ideale i zablude, i on se prvenstveno temelji na neposrednim se­ćanjima i sudbinama konkretnih ljudi. U knjizi sam zatražio odgovore na nekoliko osnovnih pitanja: ko su bili heroji Velikog rata i kakva je sudbina preživelih, posebno udovica, siročadi i invalida posle Velikog rata? Da li su najplemenitiji ideali, koji su ih vodili kroz bitke ili hrabrili da izdrže teror okupatora, bili vrednovani i ugrađe­ni u temelje novostvorene države?

Što se tiče dokumentacije koju je koristio, to su prvenstveno  dnevnici, književna dela i zapisi samih učesnika, kao molbe za pomoć upućene državnim organima i druga arhivska dokumenta preživelih boraca, udovica i siročadi.

– Posebno sam istraživački, ali i emotivno, doživeo knjige: „Groblje bez krstova“ Miroslava  Golubovića, „Dan šesti“ Rastka Petrovića, „Devetsto petnaesta“ Branislava Nušića, „Utisci iz rata jednog sedamnaestogodišnjeg srpskog dobrovoljca“ Eduara Petrovića i, svakako, „Čujte, Srbi“ Arčibalda Rajsa. Ko danas još čita ove knjige?

 

Piše Srđan JOKANOVIĆ

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju