Kako su nastale i nestale civilizacije

Ima li kraja teorijama o nastanku i nestanku Civilizacija?

Veljko Milković, istoričar, istraživač i pronalazač, koji je nedavno kandidovan za Nobelovu nagradu za fiziku za naučni doprinos otkriću novih pojava u mehanici i spoznaji prednosti upotrebe dvostepenih mehaničkih oscilacija i pogonskog klatna, pretstavio nam je svoja dugogodišnja istorijska i arheološka istraživanja i ekskluzivno, najnovije pronađene artefakte i predmete koji menjaju pogled i naučna saznanja o davnoj prošlosti i civilizacijama. Zvanično, prva civilizacija na Zemlji potiče od četvrtog milenijuma pre Hrista, a nastala je u Mesopotamiji, u međurečju Tigra i Eufrata, ali da li je ta konstatacija konačna? Ovo pitanje se nameće zato što život na našoj planeti postoji već nekoliko stotina miliona godina, ali što se dalje ide u prošlost nepoznanice su veće i skriva ih deblji talog. Nekoliko decenija unazad, potvrđuje se kroz gotovo sve naučne discipline, od arheologije do etnologije i geofizike, da je pre petnestak hiljada godina došlo do iznenadnog pomicanja magnetnih polova naše planete što je, bez sumnje, izazvalo ogromnu katastrofu. Severni geografski pol koji se ranije nalazio na istočnom delu Grenlanda, za kratko vreme pomerio se više od tri i po hiljade kilometara na sadašnji položaj. Ima naučnika koji smatraju da Zemlja svakih 26 miliona godina doživljava katastrofu prouzrokovanu obilnim padavinama, kometama i meteoritima. Veliki problem otkrivanja tragova prethodne civilizacije je velika dubina na kojoj su skriveni i teško dostupni. Izuzeci se javljaju usled tekstonskih poremećaja, tako da i stariji materijali dospevaju bliže površini, ali se to retko pronalazi. Ipak, gospodin Milković, baveći se sekundarnom arheologijom uspeo je da pronađe značajne artefakte na pojedinim lokalitetima, pri niskom vodostaju Dunava i tako omogućio jedan novi pogled u daleku prošlost ovih prostora. Imao je sreće da mu na fakultetu predmet iz arheologije predaje profesor dr Bogdan Brukner, koji je kasnije postao akedemik SANU.

Nastavak možete pročitati u broju 3092/93.