Магистралним путем од Ниша ка Софији, на четрнаестом километру од града, улази се у потпуно другу димензију, у нестварни, прелепи свет Сићевачке клисуре. Сврљишке планине и Сува планина поносно чувају кањон и реку која кроз њега протиче. Јединствен природни резерват Сићевачке клисуре изгледа као да је уметник намерно усекао део тока Нишаве у седамнаест километара дугу природну лепоту.
Кроз импозантну клисуру, која изгледа као да је цивилизација стотинама километара далеко, пролазио је некада римски пут Виа милитарис, касније, за време Турака, Цариградски друм је спајао исток са западом, а овуда је превозио своје путнике и најславнији воз у историји железница „Оријент експрес“. Клисуром коју називају и „српском Кападокијом“ пролазили су и остављали своје писане трагове многи значајни историчари, путописци и уметници. Надежда Петровић, велика српска сликарка, почетком 20. века у Сићеву је организовала, због изузетних пејсажа и дивљине која оставља без даха, једну од првих ликовних колонија међународног типа у Србији, која се одржала и до данашњих дана.
Лепа река Нишава просекла је јужне делове Сврљишких планина и северне падине Суве планине, па је на том месту створила изузетну природну лепоту која пружа низ могућности свима који уживају у чарима планинарења, алпинизма, рафтинга и параглајдинга. Осим њих, овај предео је веома занимљив археолозима и антрополозима јер су у клисури, прецизније у две пећине, стручњаци нашли доказе да су у њима боравили људи још у палеолиту.
Своје протезање, највећа после Ђердапске клисуре пробојница у Србији,започиње код села Просек, а завршава код села Црнче. Нишава успут пролази и кроз Островичку котлину и грандиозни Градиштански кањон са тесно склопљеним странама, вертикалним, степенасто одсеченим каменим литицама и стенама.
Ремек-дело природе, вертикалне литице Кусаче, Јечаве и фантастичне стене и фигуре које су извајали кише и ветрови, надреални призори који овде стоје хиљадама година, изазивају дивљење сваког путника. Поред литица високих и до 400 метара, раштркане су куле од камена и пећине у којима су некада биле испоснице и склоништа хајдука.
На неколико стотина метара од прометне магистрале, узбрдо, изнад ове помало застрашујуће клисуре на крају гребена, на терасама Сврљишких планина налази се село Сићево, по коме је клисура и добила име. Изнад стрмих литица и амбиса налазе се виногради окупани сунцем и терени равни као тепсија. Микроклима овог поднебља даје посебан квалитет чувеног сићевачког грожђа и вина које је, по легенди, кушао и благословио Свети Сава.
Текст и фотографије Весна Миладиновић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању