Везе које (не)треба спашавати
КРИЗА МЕЂУ ПАРТНЕРИМА

Пред крај календарске године неретко се осврнемо уназад и обично се запитамо да ли је година која одлази могла бити боља, да ли смо испунили нека своја очекивања, а једно од првих на листи је питање – колико смо задовољни својим емотивним животом? Јер, често се дешава да се временом везе које су биле пуне осећаја и разумевања, после низа година сведу на пуко испуњавање бројних обавеза и  дељење заједничког простора. Пре или касније, то некоме засмета. Док код једних таква ситуација изазива отворено незадовољство које исказују на различите начине, други радије то прећуте, или можда чак и не примећују да се удаљавају од партнера. Онда обично следе пребацивања и још веће расправе, а ако то стање потраје, партнери се с разлогом питају и да ли се уопште вреди борити, трудити и остајати у таквој вези?

У оквиру циклуса психотерапијских прича, крајем новембра, у Дому омладине у Београду, организована је трибина на тему „Односи вредни спашавања“.  Урош Павловић, дипл. психолог, психотерапеут под супервизијом, оснивач Асоцијације едукативних пракси разговарао је о овој теми са Бојаном Вуковићем, сертификованим ЕФТ терапеутом за парове и ЕФТ супервизором, сертификованим системским породичним терапеутом и тренером, који је уједно и оснивач и председник Центра за емоционално фокусирану терапију Србије, терпије која сматра да се промена проблематичних међуљудских односа и емоционални проблеми могу решити коришћењем краткотрајне и ефикасне терапије, која помаже и појединцима да се изборе са својим непријатним емоцијама, уместо да их потискуји или избегавају.

У уводном делу Павловић је рекао да због савремног темпа живота делује да немамо много времена за погрешне изборе. Често постоји потреба да убрзамо ствари да бисмо могли све да постигнемо, и тада обично нешто жртвујемо, а нешто спашавамо. Када неки однос почне да се урушава, природно је да изазива реакцију незадовољста, а након тога се јавља још снажнији доживљај неразумевања. Зато можда не треба покушавати и поправљати тај однос, јер ће увек све бити исто. Да ли је љубав довољна за спас, да ли да останемо (када је у питању нека значајна, трајнија веза) или да одустанемо од таквог односа у коме се осећамо нелагодно, питања су на која је одговарао Бојан Вуковић који ради терапије парова методом за смањење сукоба:

 

Пише Наташа Ускоковић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању