Не само да прошло лето није личило ни на једно претходно, већ и од када постоји туризам није било веће кризе у једној од најдинамичнијих грана светске економије. Здравствена криза није погодила само туристичке земље, већ и оне који у њих одлазе на одмор. Грађани Србије су пре пандемије уплатили око пола милиона аранжмана од којих је, до краја прошле године, захваљујући идеји из „ЈУТЕ” о заменским путовањима, њих око 15 одсто искористило ове ваучере. Ипак, по приближним подацима, које ова најважнија гранска институција поседује (званична и међународно призната Асоцијација туристичких агенција Србије –„ЈУТА”) остало је још нереализованих аранжмана у вредности од око 60 милиона евра.
Да ли ће, барем део њих, успети да отпутује на дуго очекивано летовање? Колика је, за сада, штета коју је претрпела ова грана привреде? Како надокнадити стручни кадар у бранши оптерећеној са чак седам одсто губитака радних места? Како ово лето неће личити засигурно ни на једно до сада, одмор у Србији је поново најизвеснија варијанта, али има и других опција. Иако је већина туристичких земаља поново најавила отварање хотела и почетак сезоне од јуна (Грчка већ од 14. маја) нико до сада, није понудио конкретан план на који начин би одмор могао да буде прихватљив за туристе, али и оне који пружају услуге. Да ли ће се од путника захтевати здравствени „ковид пасош”? Да ли ће се на границама спроводити брзо тестирање, колико ће то коштати, да ли ће направити гужве на границама и шта ће да се деси ако држава уведе обавезан карантин за све који се враћају у земљу.
Нема још званичних препорука, како би се спроводиле мере обавезног дистанцирања у хотелима, на плажама, базенима или како би изгледало путовање аутобусом до Грчке, рецимо. На сва питања и недоумице потражили смо одговоре од Александра Сеничића, једног од најбољих познавалаца ове материје, директора „Јуте”.
Како ће изгледати индустрија путовања након године кризе из агенцијског угла?
– Полазимо из катастрофалне ситуације, где је 70 одсто запослених у агенцијама остало без посла. Услед тешкоћа, сви су оптимизовали трошкове, иако је званично само 15 агенција пријавило ликвидацију и стечај. Али, више од 100 организатора путовања је прешло у стање мировања. Сви који су могли да се пререгиструју на субагента (онај који само продаје туђе аранжмане), то су и учинили. Познати туроператори са 50–60, па и 100 запослених, сада са три-четири човека „одржавају” пословање. Око 90 одсто њих су отказали закупе пословног простора и прешли у хибернацију. Од око 4.200 стално запослених, обучених људи, њих више од 2.500 изгубило је посао. Такви кадрови се не налазе лако и штета је што знање и искуство пропада. Оних запослених на уговоре и студената има још више. Зато је највећи задатак очувати агенције, које после треба да поново доведу туристе, а искусни кадрови да имају где да се врате.
Текст и фото: Д. К. –И.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању