Ова родопска планина богата стенама и минералима постојала је још у терцијару. Њен изглед се мењао у време настајања Алпа, Карпата и Динарида, а њен масив који се издиже и спушта као огроман талас доминира својом лепотом великим простором између Ниша, Алексинца, Крушевца, Блаца и Прокупља. Јастребац је једна од најшумовитијих планина у овом делу Европе, а по легенди, своју густу шуму, као и име дугује јастребу за кога се каже да је градећи гнездо на врху планине са свих страна доносио гранчице из којих су испадале семенке букве, брезе, четирнара, па је временом на тим планинским местима израсло високо „јастребово“ дрвеће.
Бројне листопадне и четинарске врсте обитавају на овим просторима. Јастребац је једна од малобројних планина у Србији на којој можете видети прелепе велике шуме беле брезе, а планински јавор, кострика, јеленика и граб су од међународног значаја. Осим њих, за љубитеље шума посебна „посластица” су права као стрела, глатка и „до неба” висока стабла букава.
Питоми и пространи Јастребац осим што је богат шумом, богат је воденим токовима, изворима и потоцима који припадају сливовима Јужне Мораве, Топлице и Расине. Готово низ сваку вододерину тече неки поток. Неки настају од неколико извора, други од хладних кладенаца који преливају и усред лета, а у подножју планине, потоци и речице добијају становнике. Ракови и поточне пегаве пастрмке у овим водама говоре о њиховој чистоћи. На овим рекама је у далекој прошлости било и испирача злата, јер у предању стоји да после Пека у источној Србији, воде Јастрепца садрже највише златног грумења.
Јастребац је одлично место не само за истраживање, већ и за сакупљање „шумских драгуља”. Ливаде које с пролећа личе на цветне тепихе изаткане од белих, жутих, плавих, љубичастих, црвених цветова, планинске љубичице, јагличка, ђурђевка, звончице, беле раде, испуњене су ретким и ендемским биљкама, а на планинским висоравнима може се наћи разно шумско воће, печурке и лековито биље. Ливаде су препуне и самониклог јестивог биља – сремуша, маслачка, дивљих јагода, дивљег зеља, кисељака, али и дивљих крушака, трешања и јабука. Разноврсни биљни свет употпуњује и животињски, па се на Јастрепцу могу наћи: европски јелен, вукови, дивље свиње, лисице, зачеви, јазавци, кунице и друге животиње.
Два масива чине ову планину: То су Велики и Мали Јастребац. Велики Јастребац доминира подручјем између Западне и Јужне Мораве и реке Топлице, између области Расина и Топлица, између Радан планине и његовог суседа Копаоника од кога је одвојен Јанковом клисуром на реци Блаташници. Његови врхови Велика Ђулица (1491м) и Поглед (1481м) пружају импресивни видик на више од пола Србије: од далеког Љуботена на Шар-планини до Авале, код Београда, од Копаоника до Ртња, Суве и Старе планине. Управо због оваквог положаја Велики Јастребац је истовремено и планина Крушевца, Прокупља, Алексинца, Блаца и Ниша.
Привилегија становника Ниша је да, осим што преко дана уживају у погледу на прелепи врх Поглед који доминира на пространом масиву Великог Јастрепца, у њему уживају и ноћу, када изгледа као огромна упаљена свећа због сигналних светала на телевизијским антенама.
Мали Јастребац, одвојен од Великог превојем Гребац, може се подичити својим врховима: Змајевац (1313 м), Бела Стена (1257 м) и Купињак (946 м).
На сваки од врхова може се доћи са разних страна. За све шетаче, планинаре, бициклисте и љубитеље активног одмора ова дестинација својим положајем, лепотом и изванредном климом завређује да јој бар део свог одмора посветите, или да трајно напустите асфалт неког града и овде пустите своје корење.
Вештачко језеро на 480 метара надморске висине, у коме се можете освежити за време врелих летњих дана, Бела стена, Мајорова чесма, Соколов камен и многе друге лепоте ове планине стрпљиво чекају да их откријете и уживате у њима.
Пише Весна Миладиновић