Manakova kuća, riznica naše tradicije

Često puta prođete pored nje, ekad peške, više autobu som dok se vozite ka Zelenom vencu. Osvrnete se na staru, belu kuću sa desne strane, na uglu Ulice Gavrila Principa i Kralje vića Marka, jer to belilo privlači pored svog sivila ostalih zgrada. To je kuća Manojla Manaka, Cincara koji ju je kupio u naletu Cincara u Beograd, od nekog turskog age koji pak, napusti Beograd pri povlačenju Osmanlijskog carstva. Nastala je oko 1830. godine, a pod zaštitom je Grad skog zavoda za zaštitu spomenika od šezdesetih godina prošlog veka. U početku, po Manakovoj zamisli, bila je hlebarnica i ugostiteljski objekat, dok su na spratu bile prostorije za svakodnevno obitavanje, gde je žive la njegova porodica. Međutim, kako to neretko biva, potomci zađoše u dugove i odlučiše da prodaju kuću. Vlasnici su se često menjali, rente rijeri takođe, ali ona osta ono što je i isprva bila –„Manakova kuća“. O toj kući, sada delu Etnografskog muzeja u Beogradu, i o stalnoj izlož benoj postavci Hristifora Crni lovića, pričaju nam kustosi Maja Marjanović i Jelena Tucaković. – Po arhitekturi ona pripada centralnom, balkanskom tipu grad ske kuće sa ekonomijom u prizemlju, prostorijama za život na spratu. Zidana je sa opekom u drvenoj i daš čanoj konstrukciji. Nakon rekon struisanja dodati su prozori da bi
malo približila gradu. Inače, ovak vih kuća ima od Soluna do Beograda – priča Maja Marjanović pokazujući drvenu konstrukciju prozora, do voljno jaku da izdrži vekove i tako napravljenu da svetlost nesmetano pada na tamni doksat probijajući se između okolnih zgrada.
– Kuća je pretvorena u muzej 1964. godine, a u njoj je ostavljena etnog rafska spomen birka Hristifora Crnilovića. Zbog toga je još veći značaj ove kuće. Gospodin Crnilović e bio naš slikar, profesor crtanja i kolekcionar, etnograf amater koji je rođen 1886. godine u Vlasotincu. Zavr šio je slikarsku akademiju u Minhenu a pre toga se školovao u Beogradu kod Riste i Bete Vukanović. Kao profesor crtanja iza sebe je ostavio dobre slika re – objašnjava stalnu postavku i njenog tvorca, čoveka koji je prešao hiljade kilometara po Srbiji, ne bi li potom stvu ostavio neizbrisive tragove naše kulturne i etnografske vrednosti.