Упекло, дан је Сетих апостола Петра и Павла. Иако се над манастиром Средиште код Вршца надвило пола Вршачког брега, готово се наслонило зеленило на кровове, слаба вајда. Гори земља, тешко се удише врели ваздух. Један од монаха лагано повлачи канап са звоника. Удара бат у жељеном ритму. Звук звона одјекује околином. Почиње служба.
Група верника спас потражила поред извора свете воде. Стиже још неколико аутомобила вршачких регистарских таблица. Долазе, што би се рекло у последњи час. Служба само што није почела.
-Неће данас да буде много верника, радни је дан, а и врело је -прилази монах и поставља намернику питање ко је и одакле. -Јеромонах Мојсије-, представи се, ако памћење аутора добро служи.-Немам много времена, почиње служба, али ако не журите сачекајте да попијемо кафу. Седите горе испод лозе. На столу имате коцке шећера , чаше и бокал са хладном изворском водом.
Одлазећи рече на примедбу намерника да је необично урађен манастир, да ово место није било планирано за манастир но за неке друге сврхе, али да је ово једно од најлепших места на којима су сазидане светиње у Војводини. А последњу реченицу, коју изговори окренут леђима у одласку, однесе благи поветарац који стиже са брега. А можда је она нудила одговор шта је то друго овде било планирано.
Испод лозе баш све како је и рекао. Једнино што није стигао да каже, или је заборавио, или мислио да није важно, да на том месту, намењеном и монасима и гостима цвета разнобојно цвеће чији измешани мириси чине ово место још угоднијим.
Нема више у светињама оваквог дочека. Или има, али тек ту и тамо. А раније је такав дочек био подразумевајући. Слатко, ратлук, шећер, кафа. Па и чаша вина кадгод… Па се намерник окрепи, попије, поприча и остави прилог. За манастир и да “плати” оно чиме је услужен. Данас је тешко и коју реч чути од оних који у манастиру живе. Тешко се до њих долази осим ако не изађу да отворе цркву и стану поред пулта са сувенирима и свећама. Неко друго време и у манастире стигло.
А са тог места лозом наткривеног, поглед иде ка параклису подигнутом изнад извора који је користио стари манастир. У тој капелици је служба. Преко њеног крова, високо у плаво небо урезао се Гудурички врх, највиши на Вршачком брегу, а и у Војводини.
Текст и фотографије Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању