Уређено, занимљиво село Дорослово налази се у сомборској општини. У првим писаним изворима, око 1200. године, Дорослово се спомиње под називом Сентхаромшаг у коме се налази извор воде за пиће. Према имену извесног властелина Дорослаиа Ласлуа, насеље добија данашње име око 1313. године. Крајем четrнаестог века, у црквеним књигама Рима први пут се спомиње чудотворни бунар на северозападу Бачке, најпре као Бајкут, а онда и као Сенткут (на мађарском – свети извор). Верује се да је обичај ходочашћа тада настао, а да се са турским освајањима изгубио.
Тај извор, односно чудотворни бунар налази се у порти католичке цркве посвећене Девици Марији. И велики је број оних који су дошли у ово место да спас ту потраже. И кажу, нашли га. Ево тих сведочења.
Једне ноћи средином 1792. године оставио је слепи Јанош З. из бачког села Богојево штап и пошао на починак. Тек што је затворио очи, одавно навикле на мрак, као у некој измаглици указала му се Девица Марија. Благословила је младића и рекла му да чим зора сване крене у суседно Дорослово и нађе свети бунар. И пре него што је светица напустила Јаношев сан, додала је да када бунар нађе том чудотворном водом се умије и за исцељење помоли.
Када се јутро изнад Богојева појавило, Јанош је мајци необичан сан испричао. Уплашила се жена да је њен јединац од силне жеље да прогледа и разум почео да губи. Али, ипак је решила да пут Дорослова са сином крене. Петнаест километара пешице су прешли, а да се, како су касније комшијама испричали, нису уморили. Лутали су околином све док накрај Дорослова нису приметили бунар. Био је сакривен у столетној шуми.
Стао је Јанош с мајком крај бунара да се одмори, па кад су одахнули захватили су хладне воде. Обоје су по гутљај попили, а онда се Јанош и умио. Чим се хладна вода осушила на његовом лицу, кроз дугогодишњи мрак пробили су се у траговима јутарњи сунчеви зраци. У неверици Јанош се још једном умио не говорећи ништа мајци. А када је после неколико минута угледао њен лик, пришао је, загрлио је па су обоје од среће заплакали.
О чуду које се указало Јаношу на дорословачком бунару брзо се чуло. Пожурили су мештани Дорослова и суседних бачких села да и они крај бунара Богородицу за спас измоле. И многима је, бар тако се приповеда, светица услишала молитве.
Препричавају мештани Дорослова и како се са свете воде готово непокретна Радомирка Т. пешице вратила у родни Српски Милетић. И да се десетогодишњем Арпаду Б. ту поред бунара слух изненада повратио. Стојану С. вода је помогла да одузетом руком поново коње тера по атару његовог Бачког Петровца.
Припремио Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању