Нема човека који у последње време није чуо за аутофагију, али питање је и да ли сви знају њене здравствене добробити. У питању је режим исхране где је потребно последњи оброк завршити до 18 или 19 часова и затим се уздржавати од јела најмање 12 до 16 сати. Овај начин исхране се показао као комфоран и делотворан за регулисање телесне тежине али и за побољшање здравственог стања, па смо о тој теми разговарали са специјалистом интерне медицине др Драганом Ивановим који се већ годинама бави овом проблематиком, а магистрирао је на тези вегетаријанства и савремених болести. Осим тога онивач је и председник Удружења за здрав стил живота „Еден“ из Новог Сада.
Шта је заправо аутофагија, које позитивне ефекате има на здравље, и коме се све препоручује?
– Аутофагија је принцип исхране кога би требало да се придржавају све особе без обзира да ли су вегетаријанци или имају конвенционални јеловник, или примењују макробиотику, или нешто друго. Аутофагија је подобна за свако животно доба. Ту мислимо и на младе који су тек изашли из пубертета, од 20 година старости па надаље. Јасно је да у последњих годину-две аутофагија изазива велику пажњу и због пандемије ковида. Добро је да нас интересује оно што је позитивно и што наше здравље подиже на виши ниво, односно има моћно превентивно и терапијско дејство код бројних здравствених проблема. Дакле, аутофагија је и лек за бројне здравствене проблеме и истовремно превентивна метода за спречавање великог броја савремених болести које муче човека.
Познато је да сте вегетаријанац од рођења. Да ли је можда аутофагија применљивија од вегетаријанства за ширу популацију, с обзиром да се наши људи веома тешко одричу меса?
– Аутофагија је, као што сам већ рекао, подобна за све. Малигна ћелија има аминокиселине, масне киселине, холестерол, изграђена је од одређених материјала, али је ненормална, дивља и улога аутофагије је да је разгради тако да се од тих делова направи нешто што је корисно а не штетно, тако да се непотребни материјал избаци напоље из организма. Ако су у питању неке наслаге, као што су атеромске на крвном суду или нешто што је токсично, на пример, бактерије и вируси, избацују се из организма путем лимфних судова, венског система, долазе и до јетре и одстрањују се.
ПИШЕ НАТАША УСКОКОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању