Наш нови фељтон: Јелена, заборављена српска принцеза

Јелена, кћер српског краља Петра Карађорђевића и снаја Романових, избегла је пре једног века страшну судбину руске царске породице. Била је милосрдни анђео Срба у балканским ратовима, опремала болнице и видала ране на фронту, студирала медицину, возила ауто, бринула о избеглицама и сирочићима, а, чак, постала и командант коњичког пука. Грчком принцу Николи је, због ускраћивања помоћи Србији у Великом рату, умела да одбруси: „Династије одлазе, људи остају!“Наш нови фељтон о заборављеној српској принцези припремила је Мирјана Цвекић, уложивши велики напор да њену судбину расветли, користећи бројне изворе, а пре свега књигу Галине Шевцове „Красние маки дља Књагињи“ која је објављена у Москви 2017, и још није преведена на српски језик

Улога српске краљице

Принцеза Јелена се добро сналазила у улози краљице. По нарави је била особа која делује спокојно, уравнотежено, са младалачком животном енергијом и здравим смислом за хумор, особинама које су плениле људе. Иако веома млада, била је дорасла обавезама које су је чекале и освајала је лако људе из своје околине, не само оне на двору, већ све са којима је општила.Свакодневно је обилазила болнице, школе, обданишта, домове за старе, женска удружења, добротворне организације, прикупљала и сама давала прилоге. Посебно се интересовала за Вишу женску школу, која је девојкама обезбеђивала више образовање. Интересовала се за рад Београдског универзитета (Велика школа је 1905. прерасла у Универзитет), а чести гости су јој били професори Мика Петровић Алас, Александар Белић, Сима Лозанић.Редовне састанке је одржавала са управником града и председником београдске општине, где су разговарали о побољшању живота у главном граду, о проблемима са водоводом, електраном, новим парковима.На њену иницијативу је Краљ договорио са председником Друштва за чување народног здравља Миланом Јовановићем Батутом да се већа пажња посвети здрављу деце и здравственој контроли угоститељских радњи.Пратила је оца на његовим путовањима, учествовала у забавама и културним догађајима. За време њених путовања, улогу домаћице на двору преузимала је супруга Јаше Ненадовића, Краљевог секретара.

Балови су почињали „Србијанком”

Да би се Београд приказао свету, у њему је 1910. одржан Словенски кон-грес. Циљ Конгреса је био уједињење словенских народа. Гости су свечано дочекани, а и врата Двора су им била отворена. Тим поводом је организовано народно весеље код Топчидерске цркве. На двору је био обичај да се свечано славе рођендани чланова породице. Тим поводом су, нарочито у зимским месецима, приређивани балови. Они су често одржавани у кафани „Кола-рац“, а Новогодишњи бал се одржавао у двору. Балови су почињали увек „Србијанком“, а после су се смењивала друга кола, валцери, полке.Јелена је водила обимну преписку, ко-лико јој је време дозвољавало, са својом баком, црногорском кнегињом Миленом, и са великом кнегињом Милицом Николајевном. У писмима је, пред Велики пост, писала да се радује посту, када се не приређују забаве, јер је уморна од славља и дипломатских пријема.

Наставак прочитајте у броју 3147.