Све је већа пандемија неуролошких обољења и у свету и код нас. Оно што нас изузетно плаши јесте и чињеница да наше когнитивне функције могу значајно да опадну већ после 50. године, а да ли је то нормално, зашто се то догађа, како да побољшамо рад мозга и којим иновативним терапијама питали смо др Тихомира Илића, неуролога, лекара који има дуже од тридесет година искуства у клиничком раду и истраживањима иновативних метода лечења нервног система.
– Број људи код којих се евидентира пад когнитивних способности се све више увећава у свету и код нас. Ово је једна од последица притиска због веома брзог темпа живота, технологије која је све захтевнија а велики број људи све ово тешко подноси. Технологија није баш усаглашена са нашим елементарним животним потребама, а са друге стране имамо и чињеницу да је све дужи животни век. На нашој планети сада живи око осам милијарди људи а чак 1,1 милијарда њих су старији од 60 година. Прогнозира се да ће до 2040. Број људи старијих од 60 година достићи чак милијарду и по. Ову појаву можемо назвати успешно старење, али она подразумева смањење физичких и когнитивних потенцијала код људи. Перформансе нашег мозга као процесора се мењају и како старимо ригиднији смо у решавању нових ситуација.
Шта да ради човек који се уплаши губитка когнитивних функција нарочито када је то евидентно? Ми данас не знамо ни бројеве телефона напамет, једну строфу песмице не умемо да поновимо када је први пут чујемо, слабо памтимо имена, неке важне ствари које треба да урадимо… Зар то није забрињавајуће?
– Смарт телефони од којих се не одвајамо заузимају један део наших когнитивних капацитета. Следеће генерације ће бити под великим утицајем тога и са много мање разумевања проблема и догађаја у „трећој димензији“. Ево како, они ће бити спремни, а и ми све више, да препознају информацију и догађај само са дводимензионалног аспекта али не да их интерпретирају, понове. Ако деца данас на јутјубу читају Ану Карењину убрзану чак два пута да би је брже завршили јер губе стрпљење, о чему онда причамо? Значи да информације које добијамо остају на површини, слабо их памтимо, не задржавамо се на њима. Прелећемо их. Начин на који претражујемо и скенирамо страницу на рачунару, и начин на који читамо страницу у књизи, није исти. У првом случају то радимо дијагонално, а у књизи по редовима. То је супротно начину функционисања и организације нашег мозга.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању