Изложбу „О фабрикама и радницима” припремио је кустоски тим ова два музеја: Ада Влајић и Рифат Куленовић из Музеја науке и технике и Јована Недељковић и Радован Цукић из Музеја Југославије. У фокусу кустоса Музеја науке и технике је технологија са процесима производње, а кустоси Музеја Југославије посматрали су индустрију као сложени облик удруживања људи. Стога ову изложбу чине два комплементарна дела кроз две поставке паралелно приређене.
„Две институције културе повезала је жеља да истражују и прикажу јавности индустријско наслеђе које је важан део актуелног научно-техничког и културног наслеђа. Овим феноменом баве се оба музеја, Музеј науке и технике, матичан за историју науке, технике и технологије и Музеј Југославије, матичан за друштвену историју и југословенско наслеђе. Поља истраживања ових установа се преклапају и међусобно обогаћују”, истичу Неда Кнежевић, директорка Музеја Југославије и Рифат Куленовић, музејски саветник Музеја науке и технике.
Изложба може да се прати кроз пет индустријских локалитета, који на парадигматичан начин представљају развој и функционисање индустрије на овим просторима у различитим историјским, политичким и друштвеним околностима. Биће презентована разноврсна грађа коју чине индустријски производи, бројне фотографије које сведоче о различитим аспектима фабричког живота и видео-материјал, док други предмети и документација приказују руднике у Бору и Мајданпеку, текстилну индустрију у Лесковцу, Електронску индустрију „Ниш“, Комбинат „Серво Михаљ“ у Зрењанину и Војно-технички завод у Крагујевцу.
„Локалитети су циљано одабрани како би се кроз специфичности њиховог развоја приказали бројни феномени који се везују за процес индустријализације: улога капитала (приватног/трговачког, државног, страног), положај радничке класе, раднички стандард и (принудни) рад, природна условљеност индустрије и промене у природној средини које настају индустријским деловањем, као и веза индустрије и науке”, наводе кустоси и кустоскиње изложбе и додају:
„Локалитети веродостојно одсликавају друштвене промене, јер су у процесима приватизације и деиндустријализације углавном сви престали да постоје или су опстали у значајно измењеном облику. Институционална брига да се ово наслеђе сачува у највећем броју случајева је изостала и, нажалост, постоји мали број добрих примера заштите. То нас је и мотивисало да се бавимо овим наслеђем.”
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању