Пре 120 година Србија је добила првог школованог авијатичара који је управљао не само авионом, већ и балоном (аеростатом, ваздушним бродом), а прошао је и обуку за рад са голубовима, у циљу коришћења голубије поште. Био је то Коста Милетић, рођен у Аранђеловцу 21. септембра 1874. године. Отац му је био телеграфиста, а мајка домаћица. Завршио је гимназију, после које уписује Војну академију. По завршетку школовања 1895. године, прво је служио у пешадији, затим у инжењерији, а нешто касније се опробао у ваздухопловству, што му је после била основна струка.
Пред крај 19. века сматрало се да постоји потреба за увођењем осматрачких балона у војску Краљевине Србије. Крајем 1900. године тадашњи поручник, касније капетан Коста Милетић, био је најбољи у конкуренцији за упућивање у Русију на школовање, како би се усавршио за ову нову војну делатност. Краљевина Србија послала га је у Техничку авијациону школу у Волковом Пољу, код Санкт Петербурга. Од фебруара 1901. до новембра 1902. завршио је школовање као други у рангу. Тада је учествовао у маневрима руске војске, и том приликом је управљао балоном. Имао је долет од 180 километара, летео је на висини од 1.100 метара. За време боравка у Русији провео је шест месеци у метеоролошком одељењу и у голубијој станици, где је обучаван и за рад са овим птицама, тако да је чак и своје извештаје слао по голубовима писмоношама.
У Русији се упознао са инжењером Александром Матвејевичем Гарутом, чија ћерка Јекатерина касније постаје његова вољена супруга, са којом је био у браку све до њене смрти, 1950. године.
Када се Милетић вратио у Србију, добио је задатак од Министарства војног да направи пројекат за формирање прве извиђачке балонске чете српске војске. У то време упознаје и војводу Радомира Путника, тадашњег министра војног, са којим води разговоре о војном ваздухопловству. Нешто после тога добио је задужење да набави прве балоне за српску војску. Балонска чета у почетку је имала три одељења, а први лет балоном у Србији извео је управо Коста Милетић. Било је то 19. априла 1909. године, када је управљао балоном који је добио назив „Србија“. Милетић је тако постао први српски пилот јединог српског ваздухоплова са српском заставом.
Нешто раније, одмах по Милетићевом повратку из Русије, приступило се организовању и изради станица голубије поште. У међувремену се 1903. догодио Мајски преврат, тако да је тек после неколико година поново постало актуелно питање голубије поште са једном централном станицом.
Пише Драгана Радојчић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању