Један од најпопуларнијих светских писаца криминалистичких романа боравио је недавно у нашем главном граду, где је представио свој најновији роман „Магбет”
Романи овог писца: „Оклопносрце“, „Соломоново слово“,„Полиција“, „Син“ и „Жеђ“, последњи роман из серијалао Харију Хулеу, који су се и на српском језику појавили у издању „Лагуне“ ,бестселери су „Сандеј тајмса“. Књиге славног норвешког писца преведене су на педесет језика и продате у више од тридесет три милиона примерака у свету. Ју Несбе под псеудонимом пише и књиге за децу о доктору Проктору. У родној Норвешкој Несбе ужива статус велике звезде и као књижевник и као музичар. Са својим музичким бендом наступа готово свакодневно. Несбеова велика љубав био је и остао фудбал. У раној младости био је посвећен овом спорту, а повреда га је осујетила на путу остварења фудбалског сна. Једно време наш саговорник је радио и као брокер на берзи. Према много чему различит од својих колега, Несбе се разликује и од својих колега писаца кримића. Наиме, никада не „показује прстом“ на убицу као јединог кривца, већ иде на „шири план“оптужујући управо државу, уређење, друштво, политику и политичаре, јер сматра да је „немогуће писати а не коментарисати политику.“
Осведочили сте се као писац који пише за све генерације читалаца. Да ли је теже писати за децу или за одрасле?
– Књижевно стварање за децу и за одрасле има исту процедуру. Као и кад пишем текст за песму од три и по минута. Треба имати поверења у читаоца. Ја само могу да покажем, да скренем пажњу, да уперим прст у нешто, али, речи нису свемоћне. Остало зависи од интелигенције читаоца и то је нешто у шта се морамо уздати. Десет посто је оно што понуди аутор, а деведесет посто је оно што надгради читалац.
На којим књигама сте се градили као писац крими романа? Када говоримо о узорима у књижевности, прецизније у крими жанру , који су узори – Ваши?
– Волим да читам Џима Томпсона и Рејмонда Ченлера, али то ми, ипак, није омиљена литература. Џек Керуак, Хенри Милер, Чарлс Буковски су имали битан утицај на моје одрастање, и они су за мене веома важни писци.
Да ли сте је већ написали или сте још на трагу своје најбоље књиге?
– Све и да јесам, ја на то не бих одговорио себи јер онда не бих имао разлог да устајем ујутро. Мој одговор би могао да гласи да ја нисам још увек написао свој најбољи роман. Можда лажем себе, а можда и не.
Публика је била у прилици да види филм „Снешко“ снимљен према Вашем роману. Какав је Ваш утисак о овом филму?
– Нисам погледао тај филм. Нисам био у Ослу када је била премијера, мада сам претходно разговарао са режисером и он ми је и сам рекао да не жели да прати књигу, што сам испоштовао, будући да знам да је он одличан режисер и да прави врхунске филмове. Помислио сам да је књига већ ту и да сам је написао како сам је написао, а филм не мора да у потпуности следи књигу. Филм иначе није испао онако како је редитељ желео и жао ми је због тога а ја не желим да га погледам како не бих морао да га коментаришем.
Наставак можете прочитати у броју 3094.