Planeta okovana plastikom – biznis sa otužnim mirisom

Kada je Kina pretprošle godine donela odluku da zabrani uvoz plastičnog otpada, bogate države su se našle u problemu. Izlaz su potražile, a gde drugo, nego u zemljama u razvoju, kao što je Malezija. Ali do 2030. naučnici su procenili, Zemlja će biti skladište za čak 122 miliona tona plastičnog otpada. Pitanje je ko će se i kako njime baviti

Malezija je postala jedan od najvećih uvoznika plastike, uzimajući smeće koje ostatak sveta ne želi da gleda u svom dvorištu. Bum u uvozu tog „artikla“ nastao je kada je Kina 2017. odlučila da, počev od prošle godine, zabrani uvoz plastičnog otpada. Samo u toj godini ovaj azijski div je u svoje skute primio sedam miliona tona ovog smeća, a odluku kineske vlade pozdravile su mnoge organizacije za zaštitu životne sredine koje su godinama vodile kampanju protiv uvoza i recikliranja tuđeg plastičnog otpada. Pod „tuđim“ misli se na otpad pre svega bogatih zemalja kao što su SAD, Japan, Nemačka, Velika Britanija…

Utabanu smećarsku rutu naprasno je trebalo menjati i (polu)ostrvska Malezija im se nametnula kao najbolje drugo rešenje. Tako je samo u prvih šest meseci prošle godine ova azijska ustavna monarhija uvezla više od 754.000 tona plastičnog otpada, ozbiljno konkurišući za neslavnu titulu najveće svetske deponije za plastični otpad. Procenjuje se da industrija reciklaže plastike u Maleziji ima godišnji obrt od skoro osamsto miliona dolara i s obzirom na to da je veoma profitabilna, mnogi „biznismeni“ su smislili način kako da se preko noći obogate – preko ilegalnih fabrika za zbrinjavanje i metamorfozu istrošene plastike

Nastavak pročitajte u broju 3135.