Дугује ли своје име специфичном изгледу који, гледано са стране Ваљева, подсећа на великог меду, или је, по народном веровању, назив добила по томе што је ту некада било стециште медведа, тек, планина Медведник – тако голема и масивна, чува западне капије Србије и представља неоткривени бисер наше земље.
Мистичног, атипичног облика „заравњеног меде“, видно другачији од свог комшијског окружења, Медведник припада Ваљевском динарском басену, а оивичен суседним Јаблаником и Оровичком планином, као и Торничком Бобијом, угнездио се на самој међи географских области Азбуковице и Ваљевске Подгорине, на готово једнакој удаљености од Ваљева и Љубовије.
Преко живописног села Ребељ, где су свака кућа и башта филигрански сређене, док на пропланцима Медведника ветар њише травке пшенице и друге житарице, што све употпуњује пролећну чаролију, најпре асфалтним па макадамским путем долази се до планинарског дома Крушик са којег се виде врхови Медведника, укључујући и највиши на 1.247 метара.
Успон ка врху почиње од спомен-табле СУБНОР-а, где је, како је назначено, 1943, од руке супарничке четничке војске, страдао секретар СКОЈ-а из тог краја, Радомир Ђурђевић.
Водотокови, планински потоци и река Завојштица стварају жуборећи доживљај лагане шетње и неколико пута пресецају кретање… Кроз прелепу природу и шуму, за неких сат и по времена, долази се на зараван одакле се пут сужава и врло брзо излази на врх.
Иначе, од дивљачи, на Медведнику обитавају вукови, дивље свиње и медведи! Да, да, медведи. Да ли их је по планини некада било може се нагађати, али да их сада има, има их. Барем тако тврди Немања Несторовић, управник ПД Крушик и члан оближњег ловачког удружења.
„Имамо четири медведа тренутно на планини, вукове наравно, као и дивље свиње. Међутим, све дивље животиње имају своје путеве и беже, склањају се од људи. Кретање по планинама је безбедно“, напомиње Несторовић.
Када је реч о гљивама, којих је на Медведнику иначе напретек (што и сама табла показује), Несторовић каже да је планина надалеко позната по печуркама, али да их ове године, с обзиром на суво и топло време, и даље нема и да се чекају кише.
Оно, чега стварно има у изобиљу, јесу непрегледни предели са сремушем, биљком познатом и као медвеђи лук. Судећи по количинама омиљене хране медведа којом после дугог зимског сна чисте свој организам нијени чудо да је Медведник „органски“ спојен са медведима.
У спусту надоле пружају се невероватни видици, поглед допире до вештачког језера Ровни и даље према Ваљеву, до Повлена, Маљена…
Ко је вољан може отићи и до оближњег православног манастира Пустиња, женског манастира који припада Епархији ваљевској Српске православне цркве.
Текст и фотографије Милош Мићановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању