Античка трагедија „Едип“ старогрчког писца Софокла изведена је претекле седмице премијерно у Југословенском драмском позоришту. Необична адаптација приче о хеленском јунаку Едипу, сину тебанског краља коме су пророчице рекле да ће убити оца и оженити се својом мајком, смештена је у савремено доба. Тачније, познати словеначки позоришни редитељ Вито Тауфер сместио је радњу у српску кафану коју је сценографски осмислио наш познати примењени уметник и редитељ Лазар Бодрожа. У насловној улози је изврсни Милан Марић, још свеж од кафанског живота певача Томе Здравковића кога је играо на филму и у телевизијској серији.
Публика је аплаузима и овацијама реаговала на представу, посебно на глуму Милана Марића који је одлично представио све страхове и параноје несрећног Едипа.
– Када се сретнете са улогом као што је Едип, морате да будете јако пажљиви, да лагано кренете да се пробијате кроз језик, мисли, бројна питања која ово дело поставља – рекао је уочи премијере на прес-конференцији Марић. – Помало се и обесхрабрите у неком тренутку када схватате да што више одговора налазите, то се питања још усложњавају. Ипак, баш зато је ова представа тако узбудљива. Већина античких јунака испашта због неке грешке коју су током живота починили, али Едип нема ниједну грешку.
Кафанске параноје
Током сат и по трагања за смислом живота у понорима сопствене душе, Едип нас понекад и засмејава, а музика чувеног словеначког певача и композитора Роберта Пешута -Мањифика (и његовог брата Александера Пешута – Шаца) разгаљује правећи атмосферу правог кафанског дерта. Музика се чак изводи уживо, на позорници. Овај комад је био велики изазов за Југословенско драмско позориште које, према речима његове директорке Тамаре Вучковић Манојловић, није баш често изводило античке драме.
– Сматрам да свака генерација треба да има свог „Едипа“ – додала је она.
Вито Тауфер, својевремено награђиван и дочекиван код нас на фестивалима попут Стеријиног Позорја и Битефа, био је изричит у намери да осавремени „Едипа“ тако да се на сваки начин тиче садашњих гледалаца. Од њега је направио готово чисти криминалистичко-психолошки трилер који гледаоцима не допушта да предахну или да им мнсли одлутају на другу страну.
– Дуго нисам био у Србији и сматрао сам да немам право да радим тему која се директно тиче друштвено-политичке ситуације код вас, посебно што такву представу не бих радио ни у Словенији, па сам размишљао о нечему универзалном.
Пише С. Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању