Четири километра широк појас Демилитаризоване зоне (ДМЗ) потенцијално је најразорнија „врућа тачка” у свету.
Све више радозналих хрли на обе стране ДМЗ која је постала граница од 1953. и краја Корејског рата, па је тако у два маха био случај и са вашим репортером.
Пажња великог дела човечанства крајем ове седмице биће усмерена ка местуодржавања међукорејскогсамита. То је „Кућа слободе”на јужнокорејској страни Демилитаризоване зоне (ДМЗ) која дуж 38. паралеле, током 240 километара раздваја Републику Кореју (РоК) и Демократску
Народну Републику Кореју (НДРК). Прву посету ДМЗ почео сам по- следњег мајског дана 2013. из центра Сеула, од хотела „Лоти“. У хотелу су седишта неколико туристичких агенција овлашћених за овај вид „мрачног туризма”.
За обилазак ДМЗ морате носити пасош. Деци млађој од 11 година ниједозвољено путовање, конзумирањеалкохола је строго забрањено и у сваком тренутку морате сарађивати саводичем. Недопустиве су кошуље безкрагне и рукава, поцепане фармерке,тесне панталоне, сандале и јапанке,војна униформа купљена на „бувљацима”… Коначно, од путника се тражида потпише декларацију која почиње:„Посета Заједничком безбедносномподручју (ЗБП) у Панмунђому подразумева непријатељску територију имогућност рањавања или погибије каорезултат противникове акције”.До ДМЗ је требало прећи више од50 километара кроз ужурбани десетомилионски јужнокорејски главни град и дуж „Пута слободе” те подужи „Велики мост уједињења”. На мосту је била прва контрола коју је у аутобу- су обавио јужнокорејски војни поли- цајац. Ушли смо у Зону заштите ци- вила (ЗЗЦ), појас високе безбедности, широк од пет до 19 километара, који претходи ДМЗ. Следећу контролу је обавио амерички војни полицајац са презименом Рифкин на почетку два километра дугог јужно- корејског дела ДМЗ. Било је то испред логора „Бонифас“, у чијим је тамно бра- он касарнама смештено 600 јужноко- рејских и америчих војника као зашти- та посетиоцима ЗБП.
Наставак можете прочитати у броју 3091.