На само три километра од центра Руме налази се излетиште Борковац где Румљани најрадије проводе своје викенде или слободне сате. Осим потока и других природних лепота овде, које се зову као и излетиште, и два објеката носе име Борковац: базен и хотел.
Велика уређена шума, парк, клупице спорадично постављене уз руб, тако да су увек у природној хладовини, што свакако прија лети када се температуре приближе и педесетом подеоку. Кроз парк протиче и Борковачки поток, постављене су и справе за вежбање.
Нови базен направљен је према свим стандардима, али не би било лоше да се неко постара па да „оживи“ и један базен који је некада постојао. Наиме, уз шуму је напуштен велики базен, сасвим обрастао не само у траву већ и у дрвеће. Штета! Било би идеално да функционише.
Базен је вештачко купалиште, многи у његовој води налазе спас од жеге, али и у језеру. На крају шуме, у води језера, купачи се расхлађују, а у мање приступачним деловима пецароши уживају чекајући да риба загризе и заигра пловак.
Лепо је излетиште, одлазе тамо Румљани, али воле, кажу, да бораве и у својој вароши. Поносни су на њу и на оно што могу да покажу госту. Њихов град, казују, потиче из периода аустроугарске царице Марије Терезије. Леп је и једноставан, са свим потребним садржајима за једног туристу, пролазника или путника намерника.
А памти овај простор много векова. Археолози кажу да почеци организованог живота људских заједница на широј територији Руме датирају још из праисторије. О овом периоду сведоче и бројна археолошка налазишта у околини града. Можда најзначајније међу њима јесте локалитет Гомолава, код села Хртковци.
Новија историја бележи да је 1746. година заправо најважнији датум садашње Руме. Тада барон Марко Пејачевић одлучује да изгради ново седиште свог властелинства. Тако је почело да ниче ново, урбано насеље, са широким и правим улицама које су се секле под правим углом. Први становници овог новог и модерног насеља били су Срби, из околних места и села Руме, али и Немци, досељеници из немачких држава. Сви становници овог насеља били су слободни људи, што је за оно време била нарочита привилегија, а бавили су се различитим занимањима, од земљорадње до трговине и занатства.
И још један важан и један интересантан податак везан за овај град. Званичан статус града Рума је добила 1933. године, а житељи су, у једном тренутку историје, имали куће у Турској, а земљу у Аустроугарској царевини.
Рума је, пре свега, вашарски град, будући да Румски вашар живи више од 260 година. Данас се он одржава сваког трећег датума у месецу. Доћи у овај део Срема, а не осетити дух Румског вашара, по ком је и препознатљива, права је штета. На њему се може наћи све – од игле до локомотиве, а на вашар се сјати више људи него што Рума има становника. У почетку је било четири вашара годишње, и велика зелена пијаца сваке суботе. Већ после неколико година, организовано је шест вашара годишње, који су трајали по три дана и то када су црквени празници, и када се није радило у пољу, како би се људи посветили вашару. После Другог светског рата установљено је да се Румски вашар организује сваког трећег у месецу, тако да сада у једној години имају 12 вашара.
Пише Тамара Иваниш