За Сједињене Државе 2024. је потенцијално историјска година. Тренутна збивања су оваква: бивши председник Доналд Трамп тражи да поново преузме председничку функцију од председника Бајдена. Адвокати Доналда Трампа затражили су од Апелационог суда Дистрикта Колумбија у Вашингтону да одбаци федералну оптужницу која га терети за покушај поништавања резултата избора 2020. године. Претходно је Врховни суд одбио захтев специјалног тужиоца Џека Смита да суд убрза доношење коначне одлуке о Трамповом имунитету пре суђења заказаног за март. Коначна одлука о овом питању имаће значајан ефекат, не само на одрживост питања мешања у изборе, већ такође и о томе да ли суђење по овим оптужбама може бити настављено усред кампање за овогодишње изборе, или чак након избора, пренео је „Њујорк тајмс“.
Ово ће бити година избора за половину света. Гласање за председника или премијера ће се одржати у више од шездесет земаља света — укључујући неке од најмногољуднијих (Индија, Пакистан, Индонезија, Бангладеш, Мексико, САД, Русија); неке од оних које су најближе Сједињеним Државама (осам европских чланица НАТО-а и вероватно Велика Британија); и велики број афричких земаља (међу њима Гана и Јужна Африка, где Афрички национални конгрес ризикује да изгуби већину по први пут од транзиције ка демократији 1994)
Часопис „Економист“ – чије истраживање укључује не само националне изборе у земљама, већ и општинске, као и гласање у 27 земаља Европске уније за Европски парламент – процењује да ће 2024. бити највећа изборна година у историји човечанства. Бирачи ће гласати у земљама у којима живи око 4,2 милијарде људи, или око 50 одсто глобалне популације.
Тешко је прецизирати резултате, последице и утицаје свих ових избора, али једно је сигурно, не смемо их потцењивати. Када се заврше, моћ би могла ко зна где све да падне у руке садашњим опозицијама; нове политичке генерације би могле почети да владају и то би на неки начин означило почетак новог света. Прелазак са леве на либералну десницу у Аргентини крајем 2023. доказ је колико такве промене могу бити драматичне. Изборни резултати би могли да трансформишу спољну политику кључних нација као и самих Сједињених Држава — чији би избор „миљеника“ и оних других, могао да крене у радикално новом правцу ако Доналд Трамп победи на председничким изборима.
За почетак, Индија управо дочекала резултате избора у Бангладешу, а сачекаће и оне у Пакистану. Избори у Бангладешу су били извесни, а резултати су то и потврдили, а све у корист Авами лиге премијерке Шеика Хасине, при чему је највећа опозициона странка, Бангладешка националистичка партија коју предводи бивши премијер Каледа Зија, бојкотовала изборе, наводећи да изборни процес не би био слободан и поштен јер је већина лидера те странке у затвору.
Изборна трка у Индији почеће у марту, баш када и у САД. Штавише, ако у трци у САД победи Бајденов ривал бивши председник Доналд Трамп, Индија и свет ће се опет наћи у веома нестабилним међудржавним односима. Кина не одржава опште изборе, али би њен следећи геополитички потез могао бити под утицајем избора на Тајвану усред претње Пекинга да жели да се Тајван „поновно уједини“ са Кином, а сваки утицај на изборни исход могао би да доведе до великих тензија са глобалним последицама. Зато су највеће квоте за клађење биле на Тајвану где је гласање одржано 13. јануара. Кинеска политичка партија, која је релативно помирљива према Пекингу, настоји да замени владајућу Демократску прогресивну партију, чији корени леже у покрету за људска права на овом острву и која види блиске везе са Сједињеним Државама као најбољу гаранцију тајванске демократије.
Пише Никола Тодорић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању