Тим речима је Џавахарлал Нехру (1889–1964), чији су и ћерка Индира и унук Раул Ганди били премијери, покренуо Индију на изванредно путовање – стварање националног идентитета у земљи за коју су многи рекли да не може поседовати нацију.
„Индија“, рекао је једном британски премијер Винстон Черчил,„само је географски израз“. Индијци сматрају да је Черчил, оличење 200 година британске колонијалне власти над њиховом домовином, обично грешио у вези с Индијом. Опет, истина је да ниједна друга држава на свету не обухвата толику мешавину етничких група, обиље међусобно неразумљивих језика, разноликости топографије и климе, разноврсност религија и културних образаца, и тако широк распон нивоа економског развоја.
Но, индијске патриоте истичу како је њихова домовина, више од збира њених контрадикција. Британски владари су више пута истицали те противречности у самооправдавању своје доминације. Тако је још један конзервативни премијер Бенџамин Дизраели (1804–1881) тврдио да Индија није нација: недостају јој заједнички језик, заједничка религија, заједничка традиција, историјско искуство, везивна већина и дефинисана територија, све што је сматрао битним састојцима нације. Ипак, индијски националисти имали су ефикасан одговор. Индија је земља коју, према Нехруу, држе заједно „јаке, али невидљиве нити… мит и идеја, сан и визија, упркос свему веома стварна, присутна и свеприсутна.“
Ипак је изазов дефинисања Индије огроман. То је земља снежних врхова и тропских џунгли, са 22 главна језика наведена у Уставу, најобимнијем на свету, и са преко 20.000 различитих „дијалеката“ (укључујући неке којима говори више људи него што зборе шведски, маорски или естонски); настањује је почетком треће деценије 21, века више од 1,35 милијарди људи, припадника готово сваког етничког порекла познатог човечанству.
Индија је родила четири велике религије и нуди дом многим другим, проповеда доктрине духовности и мудрости усидрене у универзализму и инклузивности, мада је још увек погођена кастинским системом који намеће озбиљне хендикепе милионима њених житеља. Има две велике класичне музичке традиције (карнатску и хиндустанску) које иду уз безброј народних фолклора, више класичних плесних облика који стварају богату мешавину различитих култура. Индија се затим сврстава у земље са највећим бројем дипломираних инжењера у свету, а међу водећима је и у производњи филмова.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању