Био је доктор у праву. Добро је проценио намерника и дао му праву дијагнозу. Односно савет
-Можете колима до Куле, али ако не журите, а делује ми да можете да изгурате тај пут, препоручујем пешице. Одете ли колима пропустићете много тога. Пркирајте ту, код Виле Брег, па полако уз степенице. Пут вас води.
Слушалице му око врата, стоји поред кола хитне помоћи. Рече што рече, па оде послом.
Сусрет се збио на Петровдан, подно Вршачког брега. Намрник је промашио пут ка чувеној Вршалчкој кули, налетео на доктора и збило се претходно речено.
Степениште стрмо и лепо уређено. На сваком одморишту клупа. А већ на почетку пута који води до брда Миса на којем је подигнута црква Светог Крста, постављени стубови са стране. У сваком од њих при врху у ниши представе са Христовим распећем. Бели су, осим једног где је неко плавом бојом офарбао нишу. Поред разапетог Христа испод чијих ногу клече две женске фигуре стоји римски војник.
Степеник по степеник, све узбрдо, и појави се светиња. Патина и маховина наслагани на подуже степениште урађено од руком тесаног камена. Испред, на заравни, 2007. године уређен је видиковац одакле се пружа леп поглед на Вршац. Омиљено је састајалиште младих. Сведочи о томе и црна метална ограда на коју су закачени катанци. Закључана љубав. Заувек.
На стази десно од цркве, у полукругу поређани исти стубови као и поред степеништа којим се из града стиже. И ту исте представе Христовог страдања. Ових тринаест сведока Христовог распећа у добром су стању. Нико их није исписао нити фарбом оскрнавио.
У хладу, поред, уређена чесма са хладном водом. И ко ту седне може да чује причу из дубине векова. Није битно ко је саопшатава. Она гласи овако:
“На брду изнад града, од 1720. до 1728. године саграђен је Римокатолички храм као најстарији храм у овом делу некадашње Аустроугарске царевине. Црква је саграђена од добровољних прилога. Капела у прво време није имала торањ.
Популарно названа међустановништвом Црквица на брегу, од почетка је била омиљено место за ходочашће како Вршчана, тако и многих других који су долазили у град. Вековима су многи виђени великодостојници и верници донирали средства за овај храм. У стара времена црквица је пљачкана као и многи други храмови на овом подручју, али је изнова обнављана и ево данас стоји на свом месту као једно од најзначајнијих грађевина у граду.
Текст и фотографије О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању