Соларна енергија је чиста, али квари пејзаж, како кажу стручњаци, а соларни панели понекад заузимају простор који би био користан као обрадиво земљиште. Соларним панелима су потребни велики, отворени терени, без дрвећа или брда око њих, односно, без било чега што би могло да прави сенку. Управо због тога настала је и идеја да се соларни панели постављају дуж аутопутева, чиме се постиже двоструки бенефит.
Идејни творац овог новог пројекта и председник компаније “Solar Highway International” Џое Ђузепе Ијарди, поред финансијских аспеката истиче пре свега декарбонизацију коју соларни аутопут доноси.
– Користимо соларне панеле последњих 15 до 20 година широм градова и мањих места свуда у свету, али тиме се заузима обрадива земља која би могла бити употребљена за производњу хране или друге корисне намене. Коришћење постојећег земљишта на аутопутевима је најбољи начин за производњу електричне енергије и за декарбонизацију околине, – каже Ијарди.
Партнери и сувласници компаније су и наши људи Зоран Марковић и Дејан Спасојевић из Торонта.
Дејан Спасојевић, биснисмен из Торонта указује на значај енергетске независности коју би и Србија могла да има реализацијом овог пројекта и каже:
– Србија би постала енергетски независна и не би морала да увози скупу струју. Овакви пројекти осим енергетске независности воде ка декарбонизацији околине јер соларни аутопут производи чистију енергију. На тај начин ми у наслеђе остављамо чисту енергију и економију која не загађује и не уништава природу.
Пројекат је примљен са великим интересовањем и тренутно је у различитим фазама преговора и разматрања у бројним државама: Канади, Србији, Црној Гори, Босни, Северној Македонији, Италији, Кипру, Турској, Пољској, Кувајту, Конгу, Сједињеним Америчким Државама (Тексас).
На примедбу да соларни панели загревају околину, одговор је да не загревају више него што то чини асфалтна подлога аутопута. Осим тога, ови панели, асфалтној подлози ће знатно продужити век јер ће бити наткриљена и заштићена од непогода.
Амбасадор Србије у Отави господин Дејан Ралевић каже да овакви пионирски пројекти могу помоћи Србији да има много већу размену са Канадом од данашњих 100 милиона долара годишње, што је изузетно мало, с обзиром да је Канада једна од најразвијенијих земаља света. Толика размена се обави за само сат или два преко моста између Детроита и Виндзора, на пример.
– “Solar Highway International” је приватна компанија која је обезбедила готово све инвестиције за ове пројекте у свету“ – наглашава Спасојевић – Компанија би запошљавала локалну радну снагу. Сва улагања долазе од страних инвеститора у канадску компанију. Потребно је само обезбедити повезивање са локалном електропривредом.
Канадска компанија “Solar Highway International” је већ нашла инвеститоре који су спремни да улажу у ове пројекте у Србији и Републици Српској и другим земљама у региону. Како кажу, инвестиције нису проблем. Иначе, предрачун каже да је цена једног километра соларног аутопута око 40 милиона долара рачунато за 10 километара аутопута, док би цена пала скоро двоструко уколико би се покрило више од 100 километара.
Слични пројекти већ постоје у свету, у Тајвану и Јужној Кореји, на пример, где су прекрили бициклистичке и мотоциклистичке стазе које иду паралелно са аутопутем. Овај модел је виђен и у Европи, али у мањем обиму. Соларни тунел у Антверпену (Белгија) дугачак је три километра и у потпуности је прекривен соларним панелима за напајање возова који возе унутар њега.
Када је Зоран Марковић 1991. године у ондашњој Југославији отворио први приватни телекомуникацијски систем, односно први пејџер систем BelPagette, у систему за регистрацију фирми није постојао назив за ту врсту делатности и услуга. Тако и данас, Марковић је део тима који доноси пионирски пројекат соларних аутопутева.
– Уводе се нове технологије, покривају аутопутеви са соларним панелима и ветро генераторима који ће да производе електричну енергију. Поред тога, смањује се емисија угљен диоксида, а соларни покривач штити аутопутеве од непогода и продужава век аутопута. То је одржив пројекат који омогућава значајно смањење угљен диоксида.
Нико није ни сањао пре три деценије, шта ће донети канадска инвестиција у први пејџер систем на Балкану. Данас смо пред новом непознаницом и новим изазовом – соларним аутопутевима – каже за крај разговора Зоран Марковић.
Текст и слике Ненад Станковић