KO I ZAŠTO UNIŠTAVA FUDBAL
Sport na udaru profita

Dvanaest elitnih evropskih klubova najavilo je formiranje novog takmičenja zatvorenog tipa za one najbogatije. Tu ligu bi činilo petnaest klubova osnivača i pet klubova koji bi pozivnicu za učešće dobijali na osnovu učinka u prethodnoj sezoni, dok bi sami osnivači imali privilegiju da ne mogu da ispadnu.

Ipak posle samo 48 sati projekat Evropske superlige (ESL) doživeo je potpuni sunovrat, prevashodno zbog šest engleskih klubova, koji su se usled žestokog pritiska javnosti – navijača, bivših i sadašnjih igrača, medija i stručnjaka, pa čak i vlade Velike Britanije – povukli iz takmičenja.

Na samom početku 12 klubova osnivača je prihvatilo učešće u ESL: Milan, Atletiko Madrid, Arsenal, Liverpul, Čelsi, Barselona, Inter, Juventus, Mančester Junajted, Mančester Siti, Real Madrid i Totenhem.  Prvi predsednik ESL je Florentino Peres, ujedno i predsednik Real Madrida, najtrofejnijeg tima Lige šampiona.  Iza samog projekta stoji američka investiciona banka DŽP Morgan koja bi ga podražala sa neverovatnih pet milijardi evra, uz očekivanja da bi budžet takmičenja premašio deset milijardi evra. Sami članovi osnivači ESL bi za potpis o učešću dobili  350 miliona evra, što je skoro tri puta više od svote koju je prošlogodišnji osvajač Lige šampiona dobio od tog Uefinog takmičenja.

Prema navodima samog Peresa cilj je bio da se privuče publika sa svih kontinenata i stvori takmičenje za koje će postojati interesovanje na globalnom nivou. On takođe smatra da  trenutna takmičenja pod okriljem Uefe ne zadovoljavaju interese mladih i nisu dovoljno atraktivna da bi bila onoliko finansijski isplativa koliko to najveći evropski klubovi očekuju. Istakao je i da je model takmičenja zasnovan na košarkaškim takmičenjima poput Evrolige, gde klubovi u zatvorenom sistemu mogu sami biti krojači svoje sudbine.

Ruglo i sramota

A nasuprot njega stoji višeznačni otpor. Prvo, otpor svih oni koji ovo smatraju uništavanjem tradicije koju je evropski fudbal čuvao, zatim otpor stvaranju još dubljeg jaza između bogatih i siromašnih, kao i stavu da je onaj bogatiji uvek i bolji. Mnogi treneri, igrači i legende evropskog fudbala brzo su se i glasno usprotivili novoformiranoj evropskoj ligi, a među prvima je bio Geri Nevil koji je celu igračku karijeru provero u Mančester Junajtedu, sa njim osvojio 20 trofeja i pet godina nosio kapitensku traku.

– Ja sam navijač Mančester Junajteda 40 godina mog života, ali sam zgađen, apsolutno zgađen. Zgađen sam Mančester Junajtedom i Liverpulom na prvom mestu – rekao je Nevil za Skaj Njuz. – Liverpulom, koji kaže da klub čine ljudi. Mančester Junajted ima stogodišnju istoriju, napravili su ga radnici i ide u ligu bez takmičarskog značaja, iz koje ne može da bude izbačen?! Ovo je apsolutna sramota.

U nizu onih koji su se oglasilili bio je Rio Ferdidand koji je dvanaest godina igrao za Mančester Junajted, a u igračkoj karijeri bio je i kapiten reprezentacije Engleske.

– Smatram da je grupa koja izlazi iz Lige šampiona započela rat protiv fudbala – izjavio je Ferdinand za portal BT sport. – Odluka je protivna svemu onome što je fudbalski DNK. Oni otvaraju ekskluzivnu, zatvorenu prodavnicu za moćnike u kojoj je jedini i krajnji cilj – novac.  Bogati će biti još bogatiji, a ostali ne postoje i više nisu u igri.

Ipak postoje i oni velikani koji su u startu odbili učešće u ovakvoj ligi a najzvučnija imena među njima su svakako Minhenski Bajern i francuski PSŽ za koje se verovalo da će biti među 15 osnivača. Pored njih učešće su odbili i mnogi drugi evropski klubovi poput Sevilje, Liona, Borusije iz Dortmunda, Lajpciga i Porta. A Uefa kao krovna evropska fudbalska organizacija krenula je u otvoren rat sa takozvanih „12 odmetnika“ sa zaleđinom kako navijača tako i medija. Tako je Aleksander Čeferin, predsednik Uefe izjavio:

– Gde je bio Mančester junajted u deceniji pre nego što je ser Aleks Ferguson stupio na scenu. Sećate li se? Gde je bio Juventus pre 15 godina? Koliko znam u Seriji B. Da su klubovi koji su dominirali evropskim fudbalom pre 30 ili 40 godina odlučili da prave Superligu, kako bi ona izgledala? Bili bi tu Notingem Forest, Aston Vila, Hamburg, Steaua, Porto, PSV i Crvena zvezda. To je bio evropski krem tada. To bi bila Superliga. Ali fudbal se menja. A neki to ne razumeju. Vide samo promene na bankovnim računima.

Šansa i za Davida

U prilog stavova Uefe ide i sasvim logično pitanje: zašto bi se oni bogatiji smatrali boljima i kada je to uopšte postao kriterijum za bilo koje fudbalsko i uopšte sportsko takmičenje? Iz te perspektive zanimljivo je sagledati rezultate bogatih „odmetnika“, poput Juventusa koji je poslednjih godina iz Lige šampiona ispadao od Liona, Porta i Ajaksa, a upravo je predsednik Juventusa, Andrea Anjeli, jedan od glavnih zagovornika ESL.

Da uopše nije postojao bilo kakav kriterijum za novu Superligu, osim finansijske dominacije nad konkurencijom, može se videti upravo na primeru Ajaksa, kluba koji je četiri puta dizao „ušati pehar“, dva puta osvojio Kup pobednika kupova i jednom Ligu Evrope, a u ESL nije pozvan.  Ali jesu bogati „odmetnici“ Mančester siti, Arsenal i Totenhem iako zajedno nemaju nijednu titulu evropskog prvaka.

Sukob Uefa i „odmetnika“ otišao je toliko daleko da su se u njega uključilii i britanski i italijanski premijeri, Boris Džonson i Mario Dragi koji su podržali stavove Uefa. Najavom da će onim igračima koji budu igrali u novoformiranoj ligi biti zabranjeno učešće na evropskim i svetskim prevenstvima za svoje reprezetnacije, Uefa je izvršila pritisak na fudbalske saveze zemalja iz kojih „odmetnici“ dolaze. S druge strane, prema  navodima Blumberga, Uefa je u pregovorima sa britanskom investicionom kompanijom „Centricus Asset Managment“ o pozajmici od šest milijardi evra kako bi preuredila Ligu šampiona, povećala nagradni fond, i tako omela planove  ESL.

Za Uefu ovo je pitanje opstanka i ostanka na vrhu fudbalske piramide, a za prosečnog ljubitelja fudbala ovo je borba tradicije i sportske kulture protiv kapitala, borba da u fudbalskoj budućnosti opstanu okršaji Davida i Golijata u kojima će David uvek imati svoju šansu. Reč je o borbi  da se radnički sport vrati na put na kome je bio, kada je pripadao narodu, a sa koga je odavno skrenuo.

 

Piše Lazar Stamatović