Srbija na putu ka EU

Za dve i po godine od neophodnih 35 u pristupnim pregovorima sa EU otvorili smo četrnaest poglavlja, a dva, Nauka i istraživanje i Obrazovanje i kultura, privremeno zatvorili. Rezultat je mogao biti impozantniji da smo bespogovorno pristali na uputstva Brisela u vezi sa odnosima sa Prištinom. Takva politika Unije dovelo je do toga da samo 39 odsto građana ima pozitivnu sliku o njoj. Ipak, većina smatra da bi reforme trebalo sprovoditi čak i da nisu uslov za ulazak u EU. Radi nas samih

Građani Srbije će se teško setiti šta se desilo 14. decembra 2015. godine, iako su i državni i evropski zvaničnici, naravno, i ovdašnji mediji, taj datum označili kao istorijski. Tog dana su otvorena prva pregovaračka poglavlja Srbije sa Evropskom unijom (EU), 32 (Finansijski nadzor) i 35 (zvanično Ostala pitanja, suštinski takozvana normalizacija odnosa sa Kosovom), čime je konačno otpočeo proces usklađivanja našeg društva i države sa standardima i normama ove evropske zajednice.
– Ovo je važan dan i jedan od onih kada ispisujemo istoriju, moramo da obavimo težak posao, ali ako budemo marljivi bićemo deo EU – rekao je tadašnji premijer Aleksandar Vučić ističiću da veruje da će Srbija do 2019. godine obaviti taj težak posao.
– Put će biti dug i težak, ali Evropa je sa vama– poručio je tadašnji predsedavajući EU i ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn, dok je evropski komesar za proširenje Johanes Han pohvalio Srbiju i čestitao građanima.

Biće bolje sledeći put

Od tada do danas su se menjali predsedavajući EU, na svakih šest meseci, menjale su se prilike u EU i u Srbiji, ali kada je reč o odnosima naše države i Unije, opstale su dve stvari i nametnule se kao konstanta: reč „težak“ i „prioriteti su normalizacija odnosa sa Kosovom i vladavina prava“, koju Johanes Han, kao pokvarena gramofonska ploča, ponavlja prilikom svakog susreta sa srpskim zvaničnicima i na svim skupovima EU, kada se pomene Srbija. I zbog tih Hanovih, odnosno Briselskih prioriteta, više puta se desilo da, iako spremna za otvaranje, neka poglavlja Srbiji nisu otvorena kada je očekivano, već je ta odluka odlagana zbog toga što srpski prioriteti i prioriteti Unije u tom trenutku nisu viđeni istim očima. Jednostavno rečeno, takvim činjenjem EU bi nam poručivala: sledeći put vam otvaramo i ta poglavlja, sigurno, samo ako vi malo više izađete u susret Prištini, ako ubrzate promenu Ustava, ako promenite politiku prema Rusiji, samo ako…

Tako je Srbija za dve i po godine, od ukupno 35, otvorila četrnaest poglavlja, a dva privremeno zatvorila. Lider u regionu u pristupnim pregovorima, kako su na poslednjoj Međuvladinoj konferenciji briselski zvaničnici pohvalili Crnu Goru, je od decembra 2012, kada je otvorila prva poglavlja do danas otvorila 31 poglavlje, a privremeno zatvorila tri poglavlja. Da okonča posao ostala su još samo dva neotvorena poglavlja : osam (Konkurencija) i 27 (Životna sredina). Ne treba biti ni veliki stručnjak ni analitičar da bi se shvatilo da je liderski status Crna Gora sebi obezbedila pretpostavljajući svoje državne prioritete briselskim i vašingtonskim (priznavanje takozvane Republike Kosovo, učlanjenje u NATO, uvođenje ekonomskih sankcija Rusiji, slanje svojih vojnika u Kfor na Kosmetu…), pri tom, ne brenajući šta o tome misle građani i vlast njenog, do proglašenja nezavisnosti 2006, „oka u glavi“.

Sedam meseci od otvaranja prva dva poglavlja, Srbija je u julu 2016. otvorila, sad već čuvena poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pitanja pravde, slobode i bezbednosti). U decembru iste godine otvoreno je pregovaračko poglavlje 5 (Javne nabavke), dok je poglavlje 25 (Nauka i istraživanje) istovremeno otvoreno i privremeno zatvoreno. Potom je u februaru 2017. Srbija otvorila poglavlje 20 (Preuzetništvo i industrijska politika), a poglavlje 26 (Obrazovanje i kultura) istovremeno je otvoreno i privremeno zatvoreno.

Nastavak možete pročitati u broju 3102.