Када се излистају друштвене мреже и погледају утисци оних који су боравили у Рајачким пимницама код Неготина, мало где може да се види да је посетилац обишао и гробље које се налази уз саме објекте. А они који су прошетали овом некрополом поделили су утиске са пратиоцима тако што су написали да туристички посленици овог краја, ако не више, а оно бар исто треба да рекламирају и пимнице и гробље. Јер, оно што тамо може да се види, посебно је занимљиво.
О Пимницама је мање-више све познато. Мештани села око Неготина крајем 19. и почетком 20. столећа подизали су ван села, у виногорју, зграде. Виноградарски крај, није било куће која није имала лозу. А где је лоза ту је и вино. И свако домаћинство, на километар- два удаљености од села, подизало је винску кућу. Тако су настале пимнице. Или пивнице. Било их је поприлично, а данас су остале четири. У Близини села Рајац, Штубик, Рогљево и Смедовац. Све укупно са нешто више од три стотине зграда.
Кад је почело да пропада српско село, иста судбина је задесила и ова са кућама за вино. Млади су одлазили, чокоти се сушили, зграде почеле да се урушавају са све муљачима и дрвеним бурадима. И то је трајало. Умирала су села са сељацима, па и ово без сељака.
Данас је мало боља ситуација. Но, тема нису пимнице већ гробље поред оних у атару села Рајац. Гробље није ни етнолошки ни археолошки истражено. Изузму ли се тек покоји написи стручњака, а они се махом односе на симболе, комплетне приче о овим каменим белезима нема. Стручњаци претпостављају да су ови споменици пресељени са гробља које се некада налазило у селу Рајцу, највероватније око данашње цркве. Претпоставка је да гробље око цркве у селу није могло да се шири, јер црква је у центру, па су мештани, нико не памти кад, преселили гробље два километра даље. Тамо где су почели и куће за вино да граде. Где су настале чувене Рајачке пивнице.
Шетња овом некрополом не оставља утисак да је намерник на гробљу. Више све то личи на скуп необичних, по много чему јединствених камених споменика. Нека врста лапидаријума.
Гробље караткеритшу надгробни споменици облика једноставних и разуђених крстова или високих квадера – стубова заштићених каменим капама. Готово све површине ових надгробних белега, начињених од жућкастог, компактног пешчара, обрађене су и декорисане изузетно живописном орнаментиком. Најчешће заступљени мотиви су, пре свега крст, представљен на више начина. Често су резане и розете које симболишу представу сунца, потом круг, свастика, зупчасте траке и цик-цак линије, упрошћене и стилизоване гране, лоза, изломљене линије и коси урези, тордиране траке и плитке нише лучно пресведене.
Текст и фото О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању