Мучи вас бол у куку, колену, доњем делу леђа, не престаје вам бол у рамену… или сте пацијент који пати од малигног бола. По прогласу Светске здравствене организације и усвојеном протоколу сваки пацијент има право да живи без бола.
Бол је непријатан осећај који се може јавити услед оштећења ткива, различитих врста повреда или услед психолошких узрока. Jавља се скоро код свих болести и повреда, у свим узрастима и на срећу може се отклонити. Он је заштитни механизам чија је функција да организам постане свестан опасности и реагује како би уклонио болни надражај, а уколико се претвори у хронични бол он додатно оптерећује. Решење пружа терапија бола која спада у субспецијалистичке гране медицине и прожима све специјалности а пионир терапије бола у Србији је проф. др Небојша Лађевић, редовни професор анестезиологије и реуматологије на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Професор Лађевић је директор Центра за анестезиологију и реаниматологију УКЦС, субспецијалиста медицине бола и председник Српског удружења за терапију бола.
Недавно се наш тим анестезиолога на челу са проф Лађевићем вратио из Сингапура са великог Светског конгреса анестезиолога. На овом конгресу су наши анестезиолози имали такозване „дигиталне постер презентације“, где су изложили своје радове. Тема им је била терапија бола радиофреквентном аблацијом јер ову методу највише користе у третирању бола у лумбалном делу леђа. Ту су фасетни зглобови који са стране спајају латералне процесусе пршљенова и често су оптерећени. Наш тим анестезиолога је приказао неколико случајева из праксе које су веома успешно третирали.
Анестезиологија је веома важна грана медицине а лечење пацијената у медицини бола је мултидисциплинарно па је нама у оквиру Центра за анестезију, Кабинет за терапију бола био неопходан. Управо смо о његовом значају причали са оснивачем овог центра, професором Небојшом Лађевићем.
– Ми као Центар за анестезиологију целог Клиничког центра Србије имамо велики број одељења и на свакој хируршкој клиници имамо одељење анестезије – на неурохирургији, абдоминалној хирургији, на васкуларној, кардиохирургији, гинекологији, ортопедији… и сва ова одељења имају одређени број анестезиолога, специјалиста и специјализаната а ја их интегришем у том раду као руководилац овог Центра. У оквиру Центра имамо Кабинет за терапију бола који постоји и ради већ 15 година а ја сам био иницијатор оснивања. У почетку смо највише третирали такозвани малигни бол, односно болове код пацијената оболелих од канцера. То су например пацијенти који имају метастазе у костима али због нових терапија њихов животни век је доста продужен, па бол који прати њихову болест мора да се третира стално а понекад и годинама. Наш тим им омогућава да функционишу током дана, да чак одлазе и на посао, возе кола, воде своје фирме. Прописујемо им неопходну терапију и углавном у облику таблета, капи или фластера који садрже аналгетике. Иако не утичемо на основну болест, ми им помажемо да немају бол. Међутим, у новије време се повећао број пацијената који долазе због немалигних болести а то су болови у колену, куку, хроничне ишијалгије, бол у доњем делу леђа који је веома распрострањен… и ови пацијенти са упутом од лекара опште праксе долазе директно код нас. Ту смо отворили довољан број термина и може електронским путем да се закаже преглед.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању