ŽENEVA, ŠVAJCARSKA
Ukradene milijarde vraćene Nigeriji

Kada je tadašnji predsednik Nigerije Sani Abača (vladao od 1993. do svoje smrti 1998.) ukrao milijarde dolara i umro pre nego što je potrošio taj novac, krenula je potraga za blagom međunarodnih razmera. Švajcarski advokat, koga je angažovala nigerijska vlada Enriko Monfrini, u potrazi za Abačovim plenom potrošio je veliki deo svog života, a, kako je sve počelo i kako se završilo, napisao je u svojoj knjizi „Povraćaj ukradene imovine“ i nedavno ispričao Bi-bi-sijevoj novinarki Kler Spenser. Evo sažete pripovesti.

U septembru 1999, usred noći, Monfrinija je pozvao visoko pozicionirani član nigerijske Vlade. Pitao ga je da li može odmah da dođe u njegov hotel. Advokat je pristao.

Nigerijskog zvaničnika je u Ženevu poslao tadašnji nigerijski predsednik Olusegon Obasandžo kako bi Švajcarca ubedio da krene u potragu za Abačovim novcem i da blokira račune i ugovori sa bankama da novac bude vraćen u Nigeriju. Obasandžo nije slučajno izabrao Monfrinija. Kao advokat, on je od osamdesetih godina prošlog veka stvorio nigerijsku bazu klijenata, radeći sa trgovcima  kafom, kakaoom i drugim proizvodima. Veruje da ga je neko od tih klijenata preporučio predsedniku.

Pristao je, a da tada nije mnogo znao o takvom poslu. Ali znao je da mora vrlo brzo da ga nauči i tako je i uradio. Za početak, nigerijska policija predala mu je detalje nekoliko zatvorenih švajcarskih računa, za koje je sumnjala da su ih otvorili Abača i njegovi saradnici. Preliminarna istraga koju je policija obavila u novembru 1998. otkrila je da su Abača i njegovi saradnici ukrali više od milijardu i po dolara.

Jedna od Abačovih metoda da se akumulira kolosalno bogatstvo bila je da svom savetniku kaže da mu treba novac za nekakvu maglovitu bezbednosnu stvar. Zatim bi potpisao zahtev koji bi savetnik odneo u Centralnu banku, koja bi isplatila novac, često u gotovini. Savetnik bi većinu isplaćenog novca odneo Abači na ruke. Mada, dolari su do predsednikove rezidencije stizali i u kamionima. Druge metode su se kretale od dodele državnih poslova po visoko naduvanim cenama, od kojih je Abača uzimao „džeparac“, do zahteva stranim kompanijama da njemu plate da bi poslovali u Nigeriji.

Nelegalno zahvatanje iz državne kase i tuđih džepova trajalo je tri godine, sve dok Abača, u 54.godini, nije iznenada umro, 8. juna 1998. Iza sebe je ostavio suprugu i desetoro dece. Kako je rekao njegov lični lekar, ostala je sumnja da li je imao srčani udar ili je otrovan, jer nije bilo obdukcije. Kako god, tek Abača je umro pre nego što je stigao da potroši ukradene milijarde, a nekoliko bankarskih podataka poslužilo je kao putokaz o tome gde je novac sakriven. Sa ovim informacijama Monfrini je otišao pred švajcarskog državnog tužioca koga je uspeo da ubedi da su Abača i njegovi saradnici formirali kriminalnu organizaciju. Ovo je bilo ključno, jer je otvorilo više mogućnosti da nigerijske vlasti „priđu“ Abačovim i inim bankovnim računima. Državni tužilac izdao je upozorenje svim bankama u Švajcarskoj uz zahtev da otkriju postojanje bilo kakvih računa otvorenih pod prezimenom i pseudonimom Abača. Ovo je moglo da otkrije mrežu bankovnih računa širom sveta.

 

PIŠE M. STAMATOVIĆ

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju