Поводом јубилеја, 175 година од оснивања, на Дан државности, Галерији Матице српске уручен је Сретењски орден првог степена. „Галерија Матице српске својом колекцијом указује на особености српске националне културе и истовремено сагледава њено место у ширем европском контексту,“ рекла је примајући орден Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије. „Уметничко благо је одличје Галерије Матице српске, а Матичина Галерија је одличје српске државе. На исти начин су сваки појединац и свака установа одличје државе која о њима брине и која им је данас доделила одликовање. То је потврда да је држава саткана од истакнутих појединаца, посвећених интелектуалаца, као и чврсто утемељених установа, који сви заједно стварају, чувају и промовишу националне вредности.“
Овај национални музеј налази се у центру Новог Сада. Ушушкана у мирно окружење, на Тргу Галерија, Матица српска од 19. столећа чува уметничке радове значајне за националну историју. Предлог да се оснује Српска народна збирка (Музеум) дао је Теодор Павловић, тадашњи секретар Матице српске. Језгро будуће уметничке колекције Музеја, данашње Галерије Матице српске, чини колекција породичних портрета коју је Сава Текелија, велики српски добротвор и први доживотни председник Матице српске, са целокупном својом имовином 1840. године завештао Матици српској.
Од 1958. године, када се уселила у данашњу зграду у центру града и отварањем сталне поставке српског сликарства 18. и 19. века, Галерија Матице српске делује као самостална установа. Током постојања Галерија је израсла у јединствену националну музејску установу чији фонд, са богатом збирком домаће уметности од 16. до 21. века приказује њен настанак, развој и достигнућа и указује на положај и место који има у европском контексту. Од импозантног броја уметничких дела (око 10.000) трећину чине поклони и завештања, захваљујући којима је Галерија до данас формирала 58 поклон -збирки које носе имена својих дародаваца. Поред сталне поставке, у Галерији се приређују повремене изложбе из фонда.
Оно што је предност овакве установе јесте управо тај пресек, од сликара Зографа са почетка 18. века, преко мајстора прелазног стила, до врхунских сликара барока, као што су Теодор Крачун и Стефан Тенецки. Затим, прелазак у 19. век, где имамо Димитрија Аврамовића, Арсу Теодоровића, Константина Данила и Новака Радоњића, који је можда познатији као име, и наравно, ту су они великани 19. столећа Урош Предић и Паја Јовановић, који су се као стипендисти Матице српске школовали у Бечу.
Још једна предност Галерије Матице српске јесте прва половина 20. века у којој доминирају велика имена са поднебља Војводине, а то су: Сава Шумановић, Милан Коњовић, Богдан Шупут, Иван Радовић, Иван Табаковић и уметници који су на неки начин одредили развој српске уметности тог
периода.
Текст и фотографије Тамара Иваниш
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању