Председник Никсон је слетео на територију коју је десно крило у његовој Републиканској странци сматрало непријатељском. Сведоцима се чинило да руковање „преко Тихог океана“ Никсона и Џоуа траје вечно. Оно је симболично окончавало 17 година напетости и одмрзавање односа између капиталистичке суперсиле и најмногољудније земље у развоју под владајућом марксистичком странком.
Увече је, мимо програма, премијер Џоу дошао у државну резиденцију Диаојутаи и саопштио да утемељитељ Народне Републике Кине, председавајући Мао Цетунг, жели да што пре види госта. Никсон и Мао су у кабинету препуном књига у Ђонгнанхаију, некадашњој империјалној палати наслоњеној на Забрањени град, имали живахан једночасовни сусрет.
Разговор је укључивао филозофију, историју и много пошалица, на пријатно изненађење тек неколико присутних из две делегације. „Навијао сам за вас током последњих избора у вашој земљи“, Мао се обратио Никсону. „Мислим да је важно напоменути да у Америци, барем у овом тренутку, они на десници могу да раде оно о чему они са левице могу само да причају,“ рекао је 78-годишњи „велики крманош“ НР Кине.
Припреме за један од кључних догађаја друге половине 20. века и једнонедељну „посету која је променила свет,” почеле су после 1969, пошто је снажно антикомунистички кандидат Никсон изабран за председника САД. На врхунцу Хладног рата између Запада и Истока, један од кључних момената у „разбијању леда“ био је мистериозни састанак амбасадора САД са кинеским отправником послова у Варшави, током ревије југословенске моде. Затим су априла 1971, кинески и амерички стонотенисери посејали семе пријатељства мечевима у Кини, који су у свет међународне политике увели термин „пинг-понг“ дипломатија.
Други, сада познатији подухват, била је тајна мисија Никсоновог саветника Хенрија Кисинџера у Пекингу, у јулу 1971. Само су припреме за прву од стотинак посета Пекингу, сада 99-годишњег Кисинџера, трајале годину дана у најстрожој тајности. „Да смо обелоданили, они који су били жестоко против било каквог зближавања са Кинезима, и протајвански лоби, извршили би инвазију на Белу кућу,” – присећао се ових дана један од америчких дипломата који су пратили Кисинџера. Документа за сарадњу са Кинезима су чували у „специјалним тешким актовкама из Централне обавештајне агенције са катанцима “.
ПИШЕ Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању