На међународни берлински аеродром стигли смо из Беча за нешто више од сата летења, по ведрој и топлој ноћи. Пролазимо кроз лавиринт више ходника и пролаза до излазу где нас чека унук Ђорђе, који живи и ради у главном немачком граду. Аутомобилом крећемо у град.
Стамбена четврт, где ћемо боравити овог викенда, налази се у мирном делу града ушушкана у бујном зеленилу разноликог дрвећа и растиња поред реке и језера. Под заштитом је државе као јавно културно добро од општег значаја да сведочи о архитектури минулог времена када се градило на начин који је давно превазиђен. Зато није дозвољена никаква преправка или модификација екстеријера и виталних унутрашњих измена. Фасаде су обновљене али су задржале првобитни изглед зграда које су у веома добром стању иако су грађене средином прошлог века. У становима је уведено даљинско грејање и то је све од модернизације.
Патина прохујалог времена уочава се на самом улазу, врата су старинска али одржавана, на степеницама су газишта од дрвета преко којих је причвршћена чиста обојена тепих стаза. И у стану се уочава архитектура старог времена, зидови су дебели, таваница висока, под је од обрађених дрвених дасака који се угиба при ходу. Преграде између спратних станова су другачије рађени, са гредама испунама од природног материјала и оивичени даскама. То угибање патоса при ходу не ремети мир станара испод и не ствара никакве друге проблем.
Летња врелина из северне Африке, ношена јаким антициклоном, попела се чак до Берлина и на Целзијусовој скали подигла температуру чак на 36. подељак. У пространом парку поред реке Хавел и њених рукаваца је много пријатније за шетњу и разгледање овог дела немачке престонице.
Пловна река Хавел је дуга 560 километара. Извире код Нојштрелица, недалеко од града Фирстенберга на граници између Бранденбурга и Мекленбурга. Главна притока јој је Шпреју с ушћем у западном делу Берлина, тако да се главни немачки град шири на ушћу двеју река, као и наш Београд. Једним својим рукавцем река обликује велико језеро, слично нашој Ади Циганлији, уз чије обале су нанизани чамци и једрилице разних величина, облика и снаге.
Нешто даље је друго мање језеро, тачније речено овећа бара и она је прави рај за патке, лабудове и друге барске птице које се ту гнезде, подижу и хране своје потомке. Широке пољане око реке и језера су под травом на којој је овог нерадног дана било пуно разног света који живи и ради у Берлину. Град је познат по мултикултуралности, а највећа мањина у Берлину је турског и арапског порекла од преко девет одсто целе популације, што је довољно за град средње до велике популације. На пољани је њих било највише. Једна повећа група раширила је турски чадор око кога су се врзмала деца, пословале жене одевене у црне одоре и забрађене тако да су им се само очи виделе. Сазнајемо да нашег народа у главном немачком граду има око 30 хиљада.
Пише Новица Пешић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању