SUBOTICA: RAJHLOVA PALATA
Vredna dela nesrećnog arhitekte

U Subotici već godinama kruži priča o nesrećnom arhitekti koji je projektovao neke od najznačajnijih građevina ovog grada, kao i da u jednoj, izgrađenoj za sebe, nije mogao da boravi ni punih pet godina. Kada je zbog bankrota bio prinuđen da se sa porodicom iseli iz doma napravljenog po svojoj meri, Ferenc Rajhl je poželeo samo da jednog dana njegova palata bude otvorenih vrata za sve ljubitelje umetnosti. I tako i bi. Ovde počinje priča o jednom od najlepših simbola Subotice, palati „Rajhl“.

Podignuta je 1904, prvenstveno kao dom porodice Rajhl. Raskoš palate se ne ogleda samo u njenoj specifičnoj spoljašnosti, već i unutrašnjem uređenju. Ako danas odiše prijatnošću i neverovatnom lepotom, onda se samo može pretpostaviti kolika ju je raskoš krasila dok su u njoj bili nameštaj i umetnička dela iz različitih delova sveta. Građena je u stilu mađarske secesije, ukrašena gipsanim reljefima u unutrašnjosti, keramikom iz fabrike „Žolnai“ iz Pečuja, kovanim gvožđem, mozaicima od muralnog stakla iz Italije. Pored prostorija namenjenih samoj porodici i njihovim potrebama, palata raspolaže balskom dvoranom, salonom za pušenje, ženskim salonom i salom za bilijar. Uz to što je bio arhitekta, Ferenc Rajhl je bio i umetnik i kolekcionar umetničkih predmeta. Uzevši to u obzir, onda ne iznenađuje da rezultati njegovog rada, objekti koje je projektovao podsećaju na prava umetnička dela.

Ferenc Rajhl je rođeni Apatinac, koji je znanja i iskustva sticao u Budimpešti, a kasnije nadograđivao u Evropi i radom kod nas. U Subotici se oženio ćerkom advokata, Ilonom, sa kojom je imao dve ćerke. Priče kažu da je žena „nosila pantalone“ u braku, te da je Rajhl tako projektovao palatu sa prozorom kroz koji je mogao da vidi kada žena dolazi kući. Pored palate „Rajhl“, projektovao je i zgrade Nacionalne kasine, Subotičke gimnazije, Gradske biblioteke, i još mnoge građevine u drugim mestima. Otvorio je čak i ciglanu.

Danas je palata „Rajhl“ prepoznata kao spomenik kulture, i pod zaštitom je države. Kada je, zbog velikih ulaganja (kojima je pomenuti arhitekta bio sklon) bankrotirao, banka je palatu prodala porodici Hartman, da bi kasnije bila nacionalizovana i pripala Gradskom muzeju u Subotici.

Neki za palatu „Rajhl“ vežu naziv Likovni susret, a danas je prepoznatljiva kao Savremena galerija Subotica (od 1969). Pored toga što danas prostorije palate krase postavke mnogih umetnika čija se dela smenjuju tokom cele godine, održavaju se i edukativne radionice za učenike, kao i seminari i predavanja.

 

Tekst i fotografije Darija Svorcan

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju