Данас су сва тржишта и индустрије високо зависне једне од других, па тако и сва дешавања у свету – пандемија, украјинска криза, санкцијед… утичу и на наш регион и тржиште Србије. О механизмима који доводе до формирања цена транспорта и њиховом утицају на целу логистику кад је у питању превоз роба, разговарали смо са Јелицом Путниковић, уредницом портала „Енергија Балкана“ и Небојшом Ђекићем, директором продаје и развоја глобалне логистичке компаније „Kарго-партнер“ Србија.
„Већ почетак кризе у Украјини одразио се на бродарску индустрију. Саобраћај у црноморским лукама је отежан, због чега је фокус пребачен на речни, а на транзитним линијама које пролазе кроз Русију и Украјину авионски, железнички и друмски саобраћај такође је врло брзо искомпликован“, навела је Путниковић у истраживању објављеном на порталу „Енергија Балкана“.
У тексту се наводи да затворени и отежани транзитни путеви нису једини изазов. Свима позната криза са недостатком возача се, такође, додатно продубила. У Пољској је у 2020. више од 100.000 „возачких потврда“ било за возаче камиона из земаља које нису чланице ЕУ. Већина баш из Украјине, па су компаније сада изгубиле велики број својих возача, након што су сви украјински држављани позвани да служе војсци. Све ово је значајно повећало трошак рада у сектору.
„Индекс цена енергије Светске банке порастао је за 26,3 процента између јануара и априла 2022, и очекује се да ће дуже време остати на вишем нивоу. Процена је да ће цене енергената, у просеку, 2023. године бити за 46 одсто више“, закључује Путниковић и додаје да као кључни покретач целе привреде, сектор логистике чини 10 до 14 одсто БДП-а већине земаља.
Логистички трошкови чине чак 30 до 40 одсто укупне цене роба, а осим транспорта чине их: трошак рада, складиштења, административни и други трошкови. Поред тога, гориво као тренутно „најкритичнија“ компонента има више од половине удела у односу на све набројане трошкове. Према томе, свака флуктуација у цени горива ће сигурно повећати укупне логистичке трошкове.
Камионски транспорт је најпопуларнији како за Европу тако и за САД и чини око 70 одсто укупног кретања роба. Да би осигурале да и даље остварују профит, транспортне компаније примењују стандардну надокнаду за гориво. Оно што је неизбежно јесте да растући трошкови дизела смањују марже транспортера, а додатно повећавају цене услуга.
Како гориво чини велики део укупних трошкова поморског транспорта, као и код камионског, океански превозници надокнађују ове трошкове додатним накнадама. Blair Robbins из „EisnerAmper“-a, једне од највећих компанија за рачуноводство, порез и пословно саветовање у САД коментарише да многи превозници због тога практикују такозвано „споро једрење“ на бродовима. Ово је процес смањења брзине (често на ~15 чворова, а не на ~22 чвора) како би се смањила потрошња горива, док се обрнутом техником, највећом брзином, постиже исти ефекат у друмском транспорту. Иако ова стратегија успорава већ критичне рокове испоруке, она смањује трошкове за превознике, као и њихове емисије ЦО2.
Примера ради, велики теретни брод троши око 217 тона горива дневно. Ако једна пловидба траје у просеку од 28 до 35 дана, а актуелна цена горива износи 768 долара по тони, значи да је за једносмерно путовање под пуним оптерећењем потребно у просеку од 6 до 7,6 хиљада тона горива, што у доларима износи и до шест милиона. Јасно је, ако дође до поскупљења од свега 10 одсто, да се ради о износима већим од пола милиона долара.
И пре овогодишњег поскупљења горива, авионски транспорт је већ био препознат као најскупља опција за отпрему роба. „Цене горива за авионе у САД порасле су за 82 одсто у односу на прошлу годину, према Међународном удружењу ваздушног саобраћаја“, наводи Путниковић. С обзиром да се више од половине терета превози постојећим комерцијалним путничким летовима, пад путничког авио саобраћаја, као последице пандемије и Украјинске кризе, имао је значајан утицај на доступност авио-товара, због чега су логистичке компаније повећале обим својих чартер летова.
Са поскупљењем енергената, пре свега дизела, многе компаније размишљају о преоријентацији на железнички транспорт – као исплативију и одрживију опцију.
С. Лазаревић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању