STRANE REČI U DOMAĆOJ KUHINJI
Zaimačom zahiti iz grnca

Već smo ustanovili da je politika odavno ušla u sve oblasti čovekovog delanja, pa tako i u nauku o jeziku odnosno lingvistiku. Rekao bi čovek, u duhu jednog našeg prethodnog teksta, da u ovoj zemlji nema idiota…

Neobično je važno dokazati da sam ja tvorac neke reči, i da si je ti uzeo od mene. Kao da si tako uzeo i sam pojam na koji se reč odnosi! A putevi jezički su čudni, videli smo. Poneki termin pobegne u komšiluk – ode sto(l) Mađarima, recimo – pa se posle nekog vremena vrati, izmenjen, i pravi se da je stranac, astal u ovom slučaju. Stvar se dodatno usložnjava time što postoje jezici – posrednici, koji izvornu reč često izmene, možda samo malo ali dovoljno da zamute pogled na njeno poreklo. Recimo, turski je i danas prepun persijskih reči, uprkos Ataturkovim naporima da ih se oslobodi. A ipak, ako naučite turski neće vas razumeti u Iranu, ne nadajte se. Uostalom, ni Nemac neće u reči šporet prepoznati svoj sparherd,zar ne? A tek mi, sa svojim padežima: – Džone! Džone! – uzalud dozivate prijatelja Engleza, neće se odazvati, nije on nikakav Džone…

            Verovatno ste čuli da je srpski jezik obogatio svetsku jezičku baštinu jedino rečju vampir, koja je iz našeg prodrla u sve jezike sveta. Zar stvarno iko veruje u to? Zar iko misli da Turci, došavši u srpske zemlje, za tih nekoliko stotina godina nisu videli nijedan predmet, nijednu travku ni živuljku, nijednu pojavu kojoj nisu znali imena? Naravno da je tako nešto nemoguće, i Turci danas uglavnom znaju da je barem stotinak reči koje svakodnevno koriste srpskog porekla. Baš kao što znaju da, prema nekim izvorima, gotovo devet miliona (!) Turaka čini potomstvo dečaka iz doba devširme, zloglasnog danka u krvi.

Ovaj autor nema pretenzija da donosi bilo kakve konačne sudove. Ako se zabavite i pomalo zamislite, ako uvidite neku svoju lošu naviku u govoru ili pisanju – malo li je?

U razgovoru sa strancima, na pitanje šta im se kod nas najviše dopada redovno čujete da su to žene i hrana. Jako zanimljivo, jer nas istovremeno ubeđuju da jela za koje smo bili sigurni da su izvorno naša, zapravo pripadaju nečijoj tuđoj kuhinji. Slična stvar je i sa posuđem u kom se ta hrana priprema.

Pođimo od najvećeg suda, a to je kazan. Reč je najverovatnije tatarska, glavni grad Tatarstana je Kazan (rusifikovano, Kazanь). Slovenska reč je kotao (u ruskom kotel), u značenju veliki lonac. Drugo značenje ove reči je klisura, usek u planinama nalik na lonac (visokih zidova). Nismo bili tamo, ali verujemo da su Tatari svoju prestonicu nazvali vođeni reljefom, a ne stomakom.

Zatim je tu šerpa. “Niska, okrugla i široka metalna posuda za kuvanje“. Dolazi nam od nemačke reči scherbe. A-ha, znači šerbet ili šerbe se sprema u šerpi? Može, ali ne mora. Kada zapečeni šećer prelijete vodom i kuvate dok ne provri, dobićete napitak sličan čaju ili medovini. Popularan je u arapskom svetu, i to arapsko شربة  (sharba, piti) dalo je persijsko شربت (sharbat) odnosno tursko şerbet. Sprema se u lončiću, češće u džezvi. A vi istražite sami kako su i kada Arapi i Nemci razmenili recepte.

Lončić koji smo spomenuli ili mali lonac vodi poreklo od latinskog olla, istog značenja. Pretpostavlja se da nam je došao Savom iz Slovenije, jer se u slovenačkom jeziku kaže lonec. Daničić navodi da je lonac često bio od bakra, te smo tako usvojili još jednu tursku reč, bakrač (na turskom, bakar je bakIr). Praslovenska reč za sličan sud je gъrnъ – grnac, grnj – zemljana posuda, te otud reč grnčarija. Džezva je naš oblik turske reči cezve, baš kao što je kafa došla od kahve, iz arapskog jezika preko turskog. Inače, postojbina ove biljke je Kafa, oblast u Etiopiji, a proizvođač broj jedan u svetu – Brazil. Kakav put!

            tiganj – plitka posuda sa drškom, za pečenje i prženje – došla nam je iz turskog jezika, ali joj je poreklo nejasno. Prezirući turcizme, naši zapadni susjedi gotovo isključivo rabe riječ tava. Razočarat ćemo ih: u pitanju je (opet) turski oblik persijske  reči  tābe.

 

Piše: Goran Hadži-Boričić

profesor srpskog jezika i književnosti

 

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju