Познато је колико је бели шећер штетан, да нема никакве минерале нити витамине у себи, да нам ствара лажни осећај ситости и задовољства. Постоје ли апсолутно здраве замене за шећер и колико су вештачки заслађивачи опасни по здравље питали смо Ану Петровић, нутриционисту-дијететичара и магистра фармације.
– Здрава исхрана је уравнотежена, разноврсна и избалансирана исхрана. Више намирница можемо користити као замену за бели шећер. Здравије замене могу бити цејлонски цимет јер садржи мање кумарина од касија цимета, стевија екстракт, прах или таблете, агава сируп или шећер, док се мед препоручује код деце, спортиста и недовољно ухрањених особа.
Постоје ли подаци о томе колико такозваних лоших или рафинисаних шећера уносимодневно и шта они раде нашем организму осим што складиште масноћу око струка и ремете хормоне у мозгу?
– Према истраживању Института за јавно здравље 70 одсто људи у Србији конзумира сваки или сваки трећи дан рафинисан шећер кроз чоколаде, кекс, напитке, колаче, слане грицкалице, јогурт… Светска здравствена организација препоручује дневни унос шећера до 30 г, док америчка Управа за храну и лекове препоручује око 55 г што је 10 одсто од укупног дневног калоријског уноса. Угљени хидрати су основни извор енергије и свакоднево их треба конзумирати из здравијих извора. Уколико у људском телу нема довољно шећера, оно црпи енергију из масти и настаје кетоза, која ако дуго траје може изазвати умор, малаксалост, непријатан задах. Шећер позитивно утиче на серотонин, хормон среће и поправља расположење, али у великим количинама може довести до оштећења јетре, хипогликемије, инсулинске резистенције, пада имунитета, каријеса, акни, надутости, дијабетеса и кардио васкуларних болести.
Од чега је уствари састављен шећер и зашто се каже да он има празне калорије?
– Обичан шећер је по свом саставу дисахарид (сахароза), састављен од два проста шећера – глукозе и фруктозе. Бели и смеђи шећер се праве од шећерне трске и имају скоро идентичан састав. У 100 г белог шећера има 387 калорија, а у смеђем 380 г. Разлика у нутритивном саставу је минимална – бели шећер има 98,8 г угљених хидрата, смеђи 98 г, нула грама протеина и нула грама масти. Смеђи има занемарљиву количину калијума, гвожђа и калцијума. С обзиром да у белом шећеру не можемо пронаћи протеине, масти, влакна, витамине и минерале, кажемо да има празне калорије.
Пише: Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању