Велика поп-рок звезда бивше Југославије, а данас Хрватске и региона, као да не излази из моде. Поставља нове стандарде и као да још увек некако живи своју младост, музички и приватно, неподељено. Многи је се сећају по посебној музичкој интерпретацији, оригиналној лепоти, јединственој боји гласа као и комуникацији на сцени, шарму, харизми… Увела је етно-стил у популарну музику, и власница је великих хитова као што су „Варалица“, „Откад те нема“, „Лажи ме“, „Професионалка“, а остала је запамћена и по успешној обради песме „Нек ти јутро мирише на мене“. Својевремено је изјавила: „Рокери су некада били фаце, у моје време. Дан-данас бих пре изабрала музичара него фудбалера. Волим их, ми смо друга раја. Кад узме гитару па ми засвира…“
Како Вам изгледа музичка сцена региона данас? Пратите ли збивања на српској позорници и шта вам је највише привукло пажњу?
– Музичка сцена је потпуно шаролика и претрпана свиме и свачиме. Превладавају углавном „народњаци“ у модерним продукцијама, чак и такозвани реп као модеран мејнстрим правац, има ослонац у народњачком сентименту. Пратим све колико могу, али неке ствари и не чујем док се не изборе за пажњу…
Коју врсту музике у последње време преферирате приватно и да ли се ту нешто променило у односу на нека ранија времена? Може ли се музички укус лако или уопште, мењати?
– Музика се мења с временом и модом, то је нормално па тако и утиче на наш укус. Знате оно, кад видите моду из седамдесетих, згрозите се, док опет не дође у моду… (смех) Ипак, неке су ствари безвремене и увек имају вредност. Увек ћу слушати музику 80-их и дан-данас ми је то најдражи музички период и у страној и у домаћој глазби.
Најављен је недавно ваш нови албум „Вријеме за нас“. Навели сте да је у питању добар музички израз у рок маниру. Да ли се тиме враћате коренима и када можемо очекивати промоцију албума у издању Кроација Рекордса и код нас, у Србији?
– Управо сте рекли реченицу коју је рекла моја сестрична Матија Вуица кад је чула албум: „повратак коренима“. Да, има тог звука 80-их, нарочито у мелодијским линијама и аранжманима које је радио Зоран Шербеџија „Зокк“, а и ја сам себи у текстовима дала одушка и бескомпромисно их написала инспирисана његовом сјајном глазбом. Промоција ће бити у Београду одмах иза Загреба, негде средином марта.
Како бисте, као лепа и оригинална појава у свету музике, дали савет, некоме ко данас жели слично? Који је то најбитнији фактор и може ли се у том погледу уопште давати савет?
– Не знам баш делити савете ни самој себи, а камоли другима. Али, оно што је најважније је бити свој и бити другачији. На сцени је најважније бити харизматичан!
Шта заокупира вашу пажњу у последње време? Имате ли хобије, старе или нове?
– Немам уопште времена за хобије. Стално ми је проблем недостатак времена. Можда зато што јако интензивно живим и све што радим волим, било да пишем за себе или друге, или кувам, или сређујем архиву, песме, ормаре… Завршавам и свој нови поп албум који би требало да изађе у месецу мају тако да сам и око тога заокупљена.
Текст. М. Велимировић Пауновић и М. Мићановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању