Узани пут узбрдо води до заравни која се издиже усред села Костолац. То узвишење мештани зову Сопотско брдо. И до тог места, одакле се пружа леп поглед, одлазе намерници због беле цркве која се на узвишењу налази. А поглед је стварно предиван. Ка истоку преко кровова села пружа се поглед ка археолошком локалитету Виминацијум и даље низ Дунав. На другој страни је река Млава и у наставку опет моћни Дунав.
Црква доминира простором. Велелепна је то задужбина капетана Драгутина Тодића и његове супруге Лепосаве. На овом, за историју вема важном месту Тодићи су саграили храм посвећен Светом Ђорђу. Осим те светиње и још два објекта, намерник нема шта друго да види. Осим да, поново треба нагласити, ужива у погледу који пуца преко браничевске равнице на све стране.
А мало је оних који знају да је на овом месту нађен одговор на питање какву је улогу у нашој историји имао град Браничево. Одговор су потражили и делом нашли археолози који су у минулим годинама овде обавили ископавања. Истраживање завршили, ископани материјал узели, изучили, а сонде затрпали. И ништа се ту данас не види, не распознаје. А прича је велика и иде овако:
Велики задатак су 2007. године када су истраживања започета задали себи стручњаци пожаревачког Народног музеја. Истраживање је било усмерено на трагање за остацима средњевековног Браничева према чијем имену је и читава област названа, затим епископског седишта и једног од најзначајнијих војно-политичких пунктова на граници Византије према Угарској. Назив истраживања је био „Мали град – Тодића црква“.
До те године када су започета ископавања историја града Браничева је била позната у главним цртама. Али, много тога је још требало да се открије. Зато су се стручњаци и бацили на посао. И ископавања су започета. Из дубине прошлости вадили су из године у годину, из кампање у кампању, разнобојне коцкице и слагали ни мало једноставан, али вредан мозаик.
И кренули су да се појављују предмети из средине 12. века. Налажени су у зградама импозантних димензија. Иако су објекти горели у пожару који је захватио варош, нађени предмети су били добро очувани и представљају не само српске, већ и европске раритете.
Предмети су ретки, мало је таквих, па су самим тим и више вредни. Они су због нечега и за некога наменски набављани. Јер, не треба заборавити да је остало записано како су Браничево често походили и цареви. Био је овде Алексије Први, Јован Други, Манојло Први Комнин и Алексије Други. Тадашњи угледни људи Браничева дочекивали су цара и његову свиту највишим почастима, што баца сасвим ново светло на економске и културне потенцијале града. Ово је било за истраживаче изненађење и нови моменат, тим пре што се у византијским изворима овом месту више придаје војни значај.
Пише О. Радуловић
Фотографије: Народни музеј Пожаревац
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању