Циљ програма „За жене у науци“ је да широм света, а тако и у нашој земљи, подржи изванредне жене истраживаче које својом посвећеношћу, достигнућима и визијом доприносе напретку науке и друштва. Осим признања, награђене су и подстицајем у вредности од по 5 хиљада евра намењеним за реализацију њихових значајних научних истраживања из области биологије, физичке хемије и геонауке.
„Ово је дивна идеја за подршку сјајним, храбрим и паметним женама које мењају нашу свакодневницу и наш свет. Имајући у виду велике глобалне изазове са којима се човечанство суочава, наука никада није имала овако велику улогу и овако велику шансу”, рекла је на свечаности др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација, и додала:
“Сигурна сам да је ово само почетак њихових успешних каријера и да ћемо временом чути још много о њиховим достигнућима. Ове године све три добитнице долазе са факултета, што значи да имамо сјајне истраживаче, не само на институтима, већ и на факултетима”.
„Илустрована Политика“ већ годинама прати овај програм са жељом да широј јавности представи те вредне младе даме, које често остају у сенци, не само својих мушких колега, већ и других медијских садржаја који промовишу и на насловне стране „гурају“ естрадне и ријалити звезде.
Овога пута вам представљамо Ану, Исидору и Милицу
Ана Доброта
Моја омиљена реч је зашто
Др Ана Доброта, рођена је у Вараждину, школовала се у Београду где је основне академске студије Факултета за физичку хемију завршила 2013, годину дана касније и мастер академске студије физичке хемије, када је и уписала докторске академске студије. Докторску
дисертацију „Теоријска анализа функционализације графена за примене у конверзији и
складиштењу енергије“ одбранила је 2017. Од 2020. године запослена је као доцент на Факултету за физичку хемију Београдског универзитета, за ужу научну област Физичка хемија – хемијска термодинамика, материјали.
Фокус вашег истраживања су иновативни материјали од значаја за савремене електрохемијске примене као што су метал-јонске батерије и производња „зеленог“ водоника. Приближите нам о каквим истраживањима је реч?
На Факултету на којем радим бавим се физичком хемијом материјала, која је усмерена на разумевање и унапређивање својстава различитих материјала за специфичне потребе и развој нових технологија. Моје истраживање се фокусира на графен, материјал сродан графиту. Графен, једноставно речено, представља танак слој графита, дебљине само једног атома, односно у питању је дводимензионални материјал. Графен је значајан јер је изузетно снажан, флексибилан и проводљив, са потенцијалом да значајно унапреди различите индустрије. Испитујемо могућности његове примене у новим типовима система за конверзију и складиштење енергије, као што су метал-јонске батерије, горивне ћелије и производња „зеленог“ водоника као горива будућности.
Када сте почели да се бавите науком и зашто?
Покреће ме радозналост, жеља да боље разумем свет око себе и што дубље га истражим. Моја омиљена реч је „зашто?“. Резултати научних истраживања често воде ка иновацијама које имају далекосежан утицај и позитивне ефекте на глобалне изазове. Уз све то, каријера у науци је креативан животни пут, уз бројне могућности професионалног раста и усавршавања како у нашој земљи, тако и у иностранству. Прве кораке у науци направила сам кроз истраживачку летњу праксу на Факултету за физичку хемију током треће године студија. Тада су ме посебно заинтригирале електрохемија, наука о материјалима и квантна хемија. Од споменуте праксе и дипломског рада, па на даље, заједно са сјајном екипом истраживача и феноменалним ментором, почела сам да се бавим управо комбинацијом те три гране физичке хемије кроз компјутациону науку о материјалима усмерену на електрохемијске примене. У нашој групи влада позитивна, подржавајућа и инспиришућа атмосфера која ме је подстакла да ту наставим свој даљи рад, уз повремена стручна усавршавања у иностранству.
Шта вам је наука узела, а шта дала?
Као и друге професије, она носи низ задовољстава и погодности, али и одрицања. Бављење науком може пружити могућности за истовремени каријерни развој, професионални успех и лични осећај смисла и сврхе, како радимо на решавању реалних изазова попут енергетских питања, еколошких проблема и друго. Наш посао уме да буде временски захтеван, али и веома испуњавајући. Такође, изискује доста стрпљења – квалитетни резултати се не постижу увек брзо, траже много уложеног времена, труда, а често и средстава, која треба обезбедити. Посао на Факултету ми је, поред научног рада, омогућио и улогу у образовању, преношењу знања и менторству млађих генерација, што сматрам изузетно значајним, посебно имајући у виду да су управо посвећене професорке добрим делом заслужне за моју љубав према природним наукама. Иако сам предана настави и науци, одвајам време за себе и своје ближње, и трудим се да пронађем равнотежу између тих аспеката живота.
Колико је у Србији бављење науком цењено?
Ниво поштовања према науци у Србији, као и у другим земљама, знатно варира. Рекла бих да се, у просеку, цени њен допринос развоју заједнице, економије. Србија има богату историју у области науке и образовања. Постојање реномираних институција и појединаца доприноси позитивном ставу друштва према науци. Начин на који се наука представља у медијима може додатно обликовати перцепцију јавности. Зато ме посебно радује пажња коју изазива иницијатива „За жене у науци“. Лично ми је велика част и задовољство што сам члан како Факултета за физичку хемију Универзитета у Београду, тако и сјајне групе L’Oréal-UNESCO научница.
Који су ваши будући планови и где видите себе за пет година?
Настављамо са истраживањем, писањем и објављивањем радова у релевантним научним часописима, уз активно тражење могућности за финансирање наших пројеката. Надамо се и успеху у погледу иновација и патената. У плану ми је даљи професионални развој, који подразумева редовно праћење најновијих истраживања у области, као и повезивање са стручњацима из сродних дисциплина. Поред тога, планирам учешће на релевантним конференцијама и радионицама како бисмо делили резултате и стицали нова знања, кроз повезивање са истраживачима који деле слична интересовања. У будућности циљам на додатно усавршавање у компјутационој науци о материјалима и електрохемији, како бих допринела иновацијама у повезаним индустријама, укључујући поље „зеленог“ водоника. Пут до тог циља подразумева континуирано учење и посвећеност, што изискује љубав према ономе чиме се бавимо и подршку околине. Додатно, посебно задовољство би ми чинило да допринесем позитивнијем мишљењу младих о природним наукама (како уопштено, тако и као о могућој каријери), као и ширењу друштвене свести о еколошким питањима.
Исидора Кешељ
Неплодност као глобални проблем
Др Исидора Кешељ је доцент за ужу научну област Физиологија животиња на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду. Основне и мастер академске студије завршила је на Пририодно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, а докторске академске студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Члан је лабораторије за репродуктивну ендокринологију и сигналинг као и лабораторије за хронобиологију и старење на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду.
Ваше истраживање фокусира се на проналажење нових молекуларних маркера који би служили као прогностички/дијагностички маркери мушке неплодности. Можете ли да нам приближите и дати неки практичан пример овога?
Кроз претходна истраживања која су била део моје докторске дисертације, добијени су подаци о профилу експресије маркера митохондријалне динамике у сперматозодима пацова кроз осам различитих ин виво експерименталних модела у којима је поремећен ниво циркулишућих андрогена. Добијени резултати били су основа за почетак истраживања транскрипционих профила маркера митохондријалне динамике у сперматозоидима мушкараца са истим или различитим типом спермограма. Резултати су показали да се сперматозоди пацијената са дијагнозом нормозооспермије разликују како по функционалности тако и по профилу експресије маркера митохондирјалне динамике. Истраживање у оквиру предложеног пројекта било би наставак ранијих истраживања са циљем налажења нових молекуларних маркера који би служили као прогностички/дијагностички маркер мушке неплодности. Молекуларни маркери који су одабрани представљају молекуле за које се сугерише да посредују фузију сперматозоида са јајном ћелијом у процесу фертилизације. Сврха предложеног пројекта представља дефинисање молекула који посредују фузију сперматозоида са јајном ћелијом, а који би били нови молекуларни маркери и тиме би повећали дијагностичку вредност евалуације сперматозоида. Ово је посебно важно за групу пацијената са нормалним параметрима спермограма чији се сперматозоиди разликују по функционалности и нису успешни.
Овај проблем утиче на значајан део мушке популације која је у такозваном “репродуктивном пику“ и један је од најчешћих разлога инфертилитета парова. Реците нам нешто више о томе.
Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), неплодност је глобални проблем. Процене сугеришу да 48 милиона парова и 186 милиона појединаца широм света живи са неплодношћу. Национална, регионална и глобална систематска анализа и студија СЗО (2017) од 277 здравствених истраживања показала је да је укупан терет неплодности остао сличан у процењеним нивоима и трендовима од 1990. до 2010. Осам до 12 одсто парова у свету суочавају се са неплодношћу. Оптерећење остаје велико и расте током година. Мушка неплодност чини око 50 одсто откривених случајева, од чега је за скоро 70 одсто узрок непознат4. Укупан терет мушког субфертилитета/инфертилитета је значајан, потцењен и није показао никакво смањење у последњих 20 година. Све већи број необјашњивих случајева неплодних мушкараца у врхунцу репродуктивног периода и смањење стопе фертилитета код мушкараца млађих од 30 година указују на хитну потребу за прецизном дијагностиком. Такође, упркос брзом расту области репродуктивне медицине и ендокринологије са успешним причама које су решиле проблеме неплодности од најједноставнијих метода свести о плодности до напреднијих иновација, нема напретка у механизмима који се односе на субфертилитет/неплодност. Према свим наведеним сугестијама СЗО, већи акценат треба ставити на иновативна, сигурна и исплатива решења и побољшану имплементацију приступа механизмима субфертилитета/неплодности, дијагностици и лечењу. Конвенционална евалуација сперматозоида не може открити абнормалности сперматозоида на молекуларном нивоу, ограничавајући њену дијагностичку вредност, посебно у случајевима необјашњиве мушке неплодности. Стога је циљ предложеног пројекта да истражи нове молекуларне маркере мушке неплодности.
Колико је тешко бити жена у науци, да ли је то и даље простор које жене тек освајају?
Као што је представила министарка Беговић током доделе признањa „За жене у науци“, у Србији више од половине студената су жене, такоше оне чине више од 50 одсто доктора наука. Ове бројке охрабрују и представљају и део мог искуства у науци. Ове бројке такође говоре и у прилог важности ове награде за сваку научницу, обзиром да је конкуренција заиста јака. Бавити се науком је изазов сам по себи, али он са собом доноси и велика узбуђења када нешто на чему дуго радите да неки добар резултат. Мени је такође важна подршка породице и пријатеља, и сматрам да то сваки посао чини знатно лакшим.
Како је ваш приватни живот текао у међувремену?
Како сам напредовала у звањима на универзитету, низале су се и обавезе. Због рада у настави и у лабораторији, мој распоред је из семестра у семестар постајао све ригиднији и било је све мање простора за активности које су дотле доминирале мојом недељом. Тако сам једног дана престала да тренирам плес који волим како бих се фокусирала на истраживања и рад са студентима. Испоставило се да сам, удубљујући се све више у своје истраживање, померала границе знања, а то доноси огромну радост. Због тог доброг осећаја на која наилазим, како у лабораторијским истразивањима тако и у раду са студентима, схватила сам да сам направила прави избор. Научно истраживање дефинитивно може да обогати живот, али иза тога се увек налази вредан рад, упорност, одрицање и квалитетне одлуке.
Милица Радаковић
Какву тајну крију пужеви
Милица Радаковић је докторанд на смеру Доктор наука – геонауке на Департману за географију, туризам и хотелијерство, Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду. Запослена је у истој институцији на месту асистента Кадетре за физичку географију.
Ви истражујете промене климе и животне средине током последњих милион година на територији Панонског басена, као и њихову брзину и динамику. До каквих сте сазнања дошли и какве су прогнозе за будућност?
Примљена сам у тим професора на Департману за географију, туризам и хотелијерство, Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду, који се већ дуги низ година бави истраживањем ледених доба. Мој допринос овој групи односи се на тумачење љуштура пужева које можемо наћи у седиментима ледених доба. Ако се питате зашто баш пужева, одговор ћете наћи ако погледате како изгледају ти седименти – често су истачкани белим тачкама величине од 0,5 мм до 10 мм. Погледајте ове тачке под лупом и приметићете карактеристичне навртње које имају пужеви. Осим њиховог великог присуства у седиментима, доказано је да су пужеви веома осетљиви на промену животне средине, па су смене њихових заједница кроз седименте добар показатељ промена током ледених доба. Поређењем пронађених заједница пужева у Србији са онима у Европи, добијате ширу слику одговора животне средине на велика захлађења, којих је у Србији за претходних милион година било девет. Иако ледено доба замишљамо као хладан период током кога је лед прекривао планету, истина је да Војводина није била покривена ледом. На то нам указују седименти који су се таложили на том простору, а које су навејавали ветрови. На местима које је покривао лед, овакви седименти не постоје. Не само што нисмо имали лед, већ је и клима током ледених доба код нас била умеренија у односу на ону из северних предела. Ово дугујемо великим планинским венцима који нас окружују: Карпатима, Динаридима и Алпима који нису дозволили продор хладних маса. Са друге стране, довољно смо удаљени од великих океанских површина тако да нам је извор влаге био далеко, па се клима сматра аридном. Ниво светског мора у последњем леденом добу опао је чак за 130 м, тако да су велики делови Јадранског, Црног, Мраморног и Егејског мора били копно. Нагли пораст нивоа мора и враћање влажније климе одлика су краја сваког леденог доба када у Војводини то можемо пратити кроз формирање земљишта (углавном чернозема) и престанак навејавања седимената. Тренутно се клима налази у периоду отопљавања, јер излазимо из фазе Малог леденог доба које је владало угрубо од 15. до 19. века. То колико се планета загрева или хлади, можете посматрати само у односу на референтну вредност. Она се узима из периода 19. века, јер од тада имамо инструментална мерења климе. Међутим, увек је најбоље да имате што дужи низ података како би закључци били исправни. Због тога покушавамо да температурну криву продужимо на милион година, како бисмо се приближили одговору на питање: Шта је то нормална температура?.
Да ли је циљ истраживања одгонетнути колико брзо и како се животна средина мења, како бисмо разумели модерне промене климе?
Војводина је природна лабораторија за изучавање промена животне средине. На основу пронађених заједница пужева можете закључити како је потребна веома мала промена у количини падавина, како би степско поднебље прешло у шумо-степу. Ових неколико десетина милиметара падавина потпуно мења пејзаж. Фрушка гора као једно маркантно узвишење у Војводини, доприноси томе да током ледених доба, прави кишну сенку и оставља јужну падину са мало мање падавина. На северној, влажнијој страни, животна средина може да изгледа потпуно другачије. Још једна занимљива ствар: у Војводини је присуство речних токова који су другачије изгледали од онога како их видимо. Кроз бројне напуштене меандре који су данас језера (мртваје), некада су текле реке, тако да можете да пратите померање великих река (Дунава и Тисе) ка југу, односно западу. У Банату су наша истраживања показала да таложење пешчане дине дебљине 22 м у Делиблатској пешчари, може да се деси за само 14 хиљада година. Овакви процеси остављају велике последице на изглед животне средине, а човек није никако могао да утиче на њих. Ипак, њихово постојање говори о осетљивости животне средине на климу у Војводини. Данас, уместо да пуштамо да се животна средина сама мења (тежи да постане ариднија ако посматрамо више стотина хиљада година), човек покушава да је мења и прилагођава себи у веома кратком временском року: скраћује ток река, преусмерава их, ствара земљишта каква су њему потребна, а очекује да то има само добре последице. Ово је антропоцентрични поглед на свет, који се коси са природним процесима. Морамо као врста добро научити лекције из прошлости, да бисмо знали шта нас очекује и на шта је планета све способна.
Колико вам значи титула најбоље младе научнице у Србији?
На моје потпуно изненађење, добила сам телефонски позив у коме ми је то саопштено. Нисам мислила да имам шансу, јер познајем много одличних жена у науци, а не могу ни да замислим колико је оних које се баве својом облашћу, а нису познате јавности. Захвална сам на овом признању и надам се да ћу испунити очекивања.
Да ли је феминистичка категорија ако кажемо – жене у науци?
Феминизам је борба за једнакост полова. Верујем да треба да постоји исто признање само за мушки пол. Невероватан је осећај и велика привилегија када сте у друштву најбољих жена научница које су освајале ове награде прошлих година. Желим да и мушкарци у Србији имају исто искуство. Из таквих познанстава могу да се изроде нове идеје, а не може ништа лоше да се деси.
Како изгледа ваш живот и колико је подређен науком?
Мој живот је динамичан, али испланиран до сваког сата. Увек имам иштампан календар за наредних годину дана и за сваки дан пишем по сатима где сам и шта радим. Ово ми даје увид у то колико сам на послу (држање вежби студентима), а колико имам времена за науку и све друго, што не спада у ове две категорије. Све обавезе распоређујем у односу на наставу, јер је она дефинисана годишњим календаром предавања и испита на факултету. Немам друштвене мреже и не гледам телевизију, серије и остале ствари. Трудим се да одржавам однос са пријатељима и породицом. Мислим да успешно балансирам и није ми се још десило да не испоштујем неки рок, али ако икад изгубим календар у великом сам проблему. Зато је он увек поред мене
Пише Јована Миловановић
Фотографије PR L’Oreal/ Жељко Ковачевић