Велики број људи је свестан да треба да очисти тело од слаткиша и шећера, или бар да њихову конзумацију сведе на нормалну меру, али, некако, или не знају то да ураде, или им је лакше да то раде по неком програму од стране стручњака који ће их контролисати у овој намери? Стална борба са килограмима их исцрпљује из дана у дан, а неретко се ваде на ону познату реченицу „шта ћу када обожавам слатко, то ми је највећи порок“, или „ручак бих мењала за парче добре торте“. Који је најбољи рецепт да се се овај план спроведе питали смо Александру Ђорђевић, нутриционисткињу, која на свом инстаграм профилу „Bigmama healthy food“ дели много стручних савета али и рецепата за здраву исхрану.
– Најбољи начин да урадите детокс од слаткиша и шећера је да имате добар план исхране са рецептима који су прилагођени вашим калоријским потребама и циљевима. Рецепти би требало да буду једноставни, брзи и укусни како би вам комплетан план исхране био одржив у периоду од минимум три до четири недеље. Поред плана исхране потребан је и холистички приступ, подршка ментора и регулисање осталих животних навика за најбољи ефекат.
Шта ће се догодити у нашем телу, када искључимо слаткише и заборавимо на преједање? Какви су бенефити?
– Када људи са којима сам радила по мојим програмима искључе слаткише и рафинисани шећер најчешће пријављују различите и позитивне здравствене бенефите. На првом месту је то мршављење и губитак килограма, затим стабилнији ниво глукозе у крви, чињеница да имају много више енергије и концентрације у току дана, затим боље варење, без надутости, чистију кожу, бољу инсулинску осетљивост и, што је изузетно важно, немају више изненадне нападе глади и сталну грижу савести због тога. Занимљиво је и да људи пријављују да након 21 дана без слаткиша и шећера, њихова чула и рецептори укуса и мириса као да се ресетују, па им воће поново постаје довољно слатко а куповни слаткиши преслатки.
Када долази до проблема емоционалног преједања, слаткиши су углавном „у игри“. Односно када смо несрећни, депресивни, под стресом, прво ћемо посегнути за неким добрим колачом, посластицом… мислимо да ће нам дивно парче торте помоћи. Храна је неретко утеха, зар не?
– Храна има и то умирујуће дејство јер утиче на наше хормоне среће и задовољства, серотонин и допамин. Зато је разумљиво што посегнемо за брзим шећерима и слаткишима јер нам они дају тај краткотрајни добар осећај. До емоционалног преједања може доћи услед различитих фактора. Наука али и пракса коју обављам кажу да су то: на првом месту прескакање доручка/ручка, затим недовољан унос протеина и калорија у главном оброку, заваравање глади и апетита цигаретама, кафом и чајевима, а и мање од шест сати сна утиче негативно на наше хормоне ситости и глади, лептин и грелин одмах сутрадан. У ове факторе спада и декларисање хране као „добра“ и „лоша“, забрањивање себи такозване лоше хране и све то води у рестрикцију а рестрикција у једном моменту у преједање .
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању