Београд је град са стотину лица и хиљаду прича. О његовим становницима већ се доста тога зна. Посвећиване су им песме, романи и афоризми, а и данас о некима од њих круже урбане (и друге) легенде попут оних о чувеним београдским професорима, научницима, заносним лепотицама и наравно, београдском фантому. Па ипак, поред Београђана, надалеко чувени шарм нашег главног града чине и његове улице, обале, тргови али и здања чије се истинске вредности крију иза тешких врата, масивних зидова и раскошних фасада. И док нека нису одолела зубу времена, друга се брижљиво чувају као прави архитектонски и културно-историјски драгуљи престонице.
Средином 19. века чешке занатлије, банкари, индустријалци, интелектуалци и уметници настањивали су се у Београду. У циљу очувања свог културног идентитета, основали су Чешко друштво „Лумир“, касније Културно-просветно друштво Чеха и Словака, којим је једно време председавао Рихард Шкарка.
Кућа овог чешког инжењера и уједно директора филијале Прашке кредитне банке у Београду, изграђена је 1926-1927. године, као репрезентативна градска вила која се и данас налази у Делиградској улици бр. 13.
Као једна од ретких грађевина романтичарског духа, Шкаркина вила представља објекат изузетно значајне архитектонске и културно-историјске вредности. Пројектовао ју је Драгиша Брашован, један од водећих српских архитеката између два светска рата.
Супротстављени лук и оштар угао, извијена и права линија, мотиви различитих историјских стилова у сасвим модерном аранжману, чине фасаду ове зграде једном од најнеобичнијих у Београду, а њен архитекта посебну пажњу посветио је и мање уочљивим дворишним фасадама остварујући јединство укупног изгледа грађевине. Није запостављен ни богато опремљен ентеријер. На плафону кружног хола приземља до данас је сачувана импозантна зидна слика, непознатог аутора.
Због тога можда и не чуди што је 1927. године фасада Шкаркине виле добила награду за једну од најлепших у Београду. Данас се у овој раскошној градској вили проглашеној за културно добро 2002. године налази Амбасада Републике Белорусије.
Николај Петрович Краснов био је руски архитекта који је оставио неизбрисив траг у изгледу српске престонице. Сматра се најзначајнијим представником академског историзма у српској архитектури али и човеком који је променио изглед Београда. Многа препознатљива монументална здања у ужем центру Београда носе управо његов печат.
М. Ћирић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању