Наравно да ће сваки кандидат на изборима рећи да су баш ти избори најважнији до сада, да се на њима одлучује судбина. Донекле је то истина, јер то гласање и његови резултати могу да одреде будућност оних који гласају. Ипак, најбоље би било да се држимо прошлости како нам се не би поновиле грешке које смо већ починили једном – или чак више пута. Из прохујалих времена можемо да учимо и на добрим стварима које су друга друштва чинила у погледу одржавања избора. Постоје избори који су били важнији од других, они који су утрли пут савременој демократији какву већи део света данас познаје. О њима пишемо.
Нови Зеланд (1893)
На питање која је држава са најдужом традицијом демократије у свету, многи ће одговорити да су то Сједињене Америчке Државе у којима се власт на изборима смењује већ више од два века. Неко ће се присетити да је то можда Исланд на коме је, на једној ливади поред тектонске раселине, одржана прва викиншка скупштина пре више од хиљду година. Ипак, то су све били избори у којима је учествовала расно, полно и финансијски привилегована елита у Америци и Европи – богати бели мушкарци. Први прави општи избори на којима су сви могли да гласају одржани су 1893. на Новом Зеланду. А сви, у овом случају значи: мушкарци, жене, досељеници, староседеоци Маори. Тим изборима претходиле су две деценије током које су Кејт Шепард и Мери Ен Милер, организовале женске клубове и упорно тражиле право гласа и за жене. У граду Крајстчерч налази се Музеј Кејт Шепард испред кога је постављена табла са бистама шест дама које су однеле победу и утабале пут ка потпуној равноправности жена у друштву – Хелен Никол, Кејт Шепард, Ада Велс, Херијет Морисон, Мери Мангакаја (Маорка) и Ејми Далди.
Шри Ланка (1960)
У време о коме говоримо, ова земља се звала Цејлон и још није прославила ни пунолетство стицања независности када је држава ушла у кризу након убиства премијера Соломона Бандаранаикеа 1959. године. Његова жена Сиримаво Бандаранаике названа је „цмиздравом удовицом“ јер би често бризнула у плач у јавности. Ипак, сузе су натерале људе да забораве на важну пословицу о ономе ко се последњи смеје (да то чини најслађе). Већ следеће године Сиримаво се ставила на чело Слободарске партије свог мужа и повела је до изборне победе. Постала је прва жена премијер икада изабрана на изборима у свету. Тек касније ће доћи Голда Меир (Израел), Индира Ганди (Индија) или Маргарет Тачер (Велика Британија).
Пише Срђан ЈОКАНОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању