Вероватно вас у рано пролеће обузима идеја да је неопходно да очистите организам од тешке зимске хране и ослободите се токсина који су се нагомилали у претходним месецима. Интензивно размишљате о детоксикацији и на који начин да је спроведете. За овај подухват је неопходно да се добро едукујете или да нађете ментора који ће вас пратити у вашем „походу“.
Уколико желите да прочитате све што вас занима на тему детокса организма, природног лечења, здравог начина живота, сајт Центра за детоксикацију је право место за то. Овај Центар ради на промовисању здравог начина живота највише захваљујући његовом оснивачу и директору Александру Тасићу, који се од 2013. активно бави саветовањем људи о детоксикацији организма базираних на вишедеценијском искуству и раду најбољих светских стручњака попут др Ричарда Шулца, др Џона Кристофера, др Макса Герсона, др Шарлоте Герсон и Дени Вијере, те у својој пракси користи њихове методе и технике лечења.
Александар се, док је још био средњошколац, занимао за постулате здравог живљења, данас има само 29 година а Центар је отворио са непуних 22. Овако висок степен свесности о потреби за здравим начином живота и константним едуковањем на тему здравља је данас међу младима заиста реткост. О свему овоме разговарамо са Александром.
Шта вас је навело да тако млади отворите Центар за детоксикацију?
– Одавно је здравље област за коју се ја посебно занимам, још од друге године средње школе. Почело је информативно, јер ме је занимало на који начин да постигнем боље резултате приликом вежбања. Бавио сам се вејтлифтингом, олимпијским дизањем тегова, али не професионално, него рекреативно. И трчао сам. Занимало ме је посебно како месо утиче на мој организам, а како биљна храна и то сам тестирао у пракси на себи и пратио резултате. Уочио сам да су ми резултати били много бољи када сам се хранио биљном храном. Мој тренинг се тада појачавао и могао сам да издржим да трчим и по три сата.
Како је изгледала твоја исхрана тада а колико ти је било тешко да као средњошколац пређеш са ове традиционалне исхране на биљну и да се посветиш томе?
– То је било мало теже јер је и моја мама спремала сарму као и све маме у Србији, а месо нисам потпуно избацио, јео сам га једном у два месеца. Нисам остао веган, нити биљојед. Али, нисам конзумирао ни млеко, ни млечне производе. Целовита биљна исхрана коју сам тада увео је подразумевала на мом јеловнику: махунарке, житарице, орашасте плодове, семенке, воће и поврће. Оброци су ми били и слани и слатки, где сам слане заснивао на житарицама, махунаркама, поврћу, семенкама и орашастим плодовима, док слатке на житарицама, орашастим плодовима, семенкама и воћу. И тако све до данас. За доручак волим да поједем рецимо тонус хлеб намазан са неким од путера од кикирикија, бадема, лешника, голице и да се то комбинујем са воћем. За ручак припремим салату од парадајза, црног лука, младог лука, зелене салате и додам обавезно семенке и орашасте плодове и све то комбинујем са темпехом (тј. сојином шницлом) која има доста протеина (око 20 гр проитеина на 100 гр шницле). И то је онда права нутритивна бомба. Између оброка пијем цеђене сокове који имају доста витамина и минерала. А за вечеру направим неку кашу или шејк. Кашу од гриза и биљног млека рецимо правим и за доручак и кад је скувам, додам замрзнуто воће – боровницу, малину, јагоду, преко тога путер од лешника, мало кокосовог уља, урму, ланено и чија семе…
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању