Неколико дана пошто му је супруга Џема умрла од акутне леукемије, популарни новинар телевизије „Скај Спортс“ Сајмон Томас изашао је испред своје куће и, у бесу и очају, викао на Бога.
„Сузе су падале, а ја сам осећао љутњу према свему, према Богу, према целом свету. Викао сам, све јаче и јаче, у изливу беса. Потпуно ме је обузео осећај неправде и љутње зато што је Џеми одузето право на живот и што је наш осмогодишњи син остао без мајке“.
Књига Сајмона Томаса „Љубав, прекинута“ је врста дневника, белешке о осећањима, размишљама и начину суочавања са тешком муком тих дана, заправо целе прве године, након смрти вољене жене. И више од тога, то је и сећање на срећне године породичног живота које су нагло прекинуте: само три дана након што је сазнала од чега болује, Џема је умрла. Био је новембар 2017.
Годину дана пред смрт, Џема је имала некакве здравствене тегобе са симптомима грипа. Три пута је одлазила због тога код свог доктора и он би је увек слаo кући да се одмори. Када јој је постављена дијагноза акутне леукемије било је касно. Имала је четрдесет година.
После Џемине смрти, гледао је поруке на њеном телефону и схватио да је својим пријатељима говорила о неким симптомима болести које је имала, а о чему он није ништа знао.
– Нисам знао да се жалила на чиреве у устима месец дана пре него што је умрла. То не мора ништа да значи, али може и да буде, заједно са још неколико њих, симптом леукемије. То је била слагалица коју нисмо разумели. Сви делови су били пред нама, од главобоља, преко умора, до модрица које не пролазе, али их нисмо видели заједно. Половина људи на планети не би могла да каже који су симптоми ове болести.
Искрено пише о стресу због дешавања на послу са којим се борио месецима пре Џемине смрти, као и о својој зависности од алкохола. Говори и о самом вечном одласку Џеме, као и о томе како се након тога развијао његов однос са сином Итаном. Објашњава како је уз помоћ цркве – он је истински верник – и блиских пријатеља, успео да прихвати нову стварност у којој се нашао.
Само неколико минута након што је викао на Бога испред своје куће, Сајмону је било лакше: „Осетио сам Његово присуство баш на том месту, присуство Исуса. Могао сам да осетим како седи поред мене на обали реке и плаче заједно са мном. Знам да ово може да звучи смешно онима који не верују, али тог јутра је изгледало сасвим опипљиво и стварно“.
Првих дана након смрти супруге био је уплашен и збуњен наглим променама: „Живот који смо Џема и ја замислили и почели да живимо разбијен је у парампарчад. Без упозорења, дошао сам у ситуацију да не знам шта да радим, куда да идем и која је сврха свега? Велики део онога што ја јесам имао је везе са Џемом, али без ње – ко сам ја, заправо“?
Приредио Срђан ЈОКАНОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању