Статистика каже да у западним земљама, које се диче својим системима здравствене заштите, расте број хроничних болести и погоршава се здравље становништа, а прослављени лекар Габор Мате у својој најновијој књизи „Мит о нормалном (траума, болест и излечење у токсичној култури)“ на веома елоквентан и интересантан начин објашњава зашто се то дешава.
Скоро седамдесет процената Американаца пије барем један преписани лек, више од половине пије по два. У Канади, свака пета особа има повишен крвни притисак. У Европи је хипертензија дијагностикована код више од тридесет одсто становништва. Свугде су у порасту менталне болести међу адолесцентима. Зато треба да се запитамо шта је заиста „нормално“ када говоримо о здрављу.
„Кроз овај свој бестселер нас др Мате води на путовање у циљу откривања тога да су наша емоционална добробит и наша друштвена повезаност (краће речено: начин на који живимо) тесно испреплетани са здрављем, болешћу и зависностима. Хронична ментална и физичка обољења можда нису одвојене и засебне болести, већ замршени, вишеслојни процеси који одражавају неприлагођеност културном контексту у којем живимо и чијих се вредности придржавамо“ – рекао је у рецензији за ову књигу др Бесел А. Ван дер Колк, председник Фондације за истраживање о трауми, проф. психијатрије на Медицинском колеџу Бостонског универзитета и аутор бестселера „Тело све бележи: мозак, ум и тело у исцељењу трауме“.
У овој књизи је приказано шта то све тишти нашу културу, дат је нацрт за лично исцељење али и пут куда треба да кренемо да бисмо направили хуманији свет за нас и нашу децу.
Управо се аутор бавио чињеницама ко смо заправо ми, каква је људска природа и наше потребе, а нарочито које су потребе деце, колико је важан дететов дубоки осећај повезаности са особама које су одговорне за њега, осећај сигурности, право да буде оно што јесте и онакво какво јесте, да слободно осећа своје емоције, да има искуство слободне игре у сврху сазревања… али се бави и подривањем родитељства, чињеницом да смо „изгубили децу“, да су она насилна на улицама, комирана у тржним центрима, хипнотисана пред ТВ екранима. Десило се нешто што нам је одузело децу.
Поводом доласка аутора 7. октобра у Београд, а касније и у друге градове региона, поводом великог броја радионица које ће одржати и том приликом разговарати са заинтересованим родитељима, у организацији Јелене Ђоковић директорке Новак Ђоковић Фондације недавно је медијима предпремијерно приказан филм „Мудрост трауме“. Кроз овај филм нас др Мате учи да траума није оно што нам се дешава, већ оно што се дешава у нама као резултат оног кроз шта пролазимо. Психологија нас као наука учи како трауматски догађај, у зависности од његовог интензитета, може уопште да утиче на особу која га проживљава. Јер, утврђено је да траума мења хемију мозга, мења перцепцију, развија страх, неповерење, ствара адреналин у телу, отуђује нас од нас самих. Зато нас и данас мучи питање каква је веза између трауме и нашег тела, болести, зависности, лоших избора? Зашто прихватамо обрасце који су нас толико пута унесрећили у животу?
Припремила Б. Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању